Luis Enrike je ponovo na krovu Evrope. Pari Sen Žermen je odbranio titulu u Ligi šampiona, slavivši na penale protiv Arsenala, a španski trener još jednom je pokazao zbog čega ga smatraju jednim od najboljih stručnjaka današnjice.
Za Parižane je ovo još jedan istorijski uspeh. Za Enrikea – mnogo više od toga.
Iza trofeja, velikih utakmica i svih uspeha koje je ostvario tokom karijere stoji i jedna životna priča koju fudbal nikada nije mogao da izbriše. Još od 2019. godine, kada je ostao bez ćerke Ksane posle njene borbe sa teškom bolešću, Luis Enrike svaku veliku pobedu doživljava drugačije.
O privatnim stvarima ne govori često, ali kada jeste – uvek je bilo jasno koliko mu porodica znači i koliko je sećanje na ćerku ostalo prisutno u njegovom životu. Više puta je govorio da Ksanu ne pamti kroz tugu, već kroz sve ono lepo što je ostavila iza sebe i kroz uspomene koje porodica svakodnevno čuva. Zbog toga su i njegove velike pobede poslednjih godina dobijale posebnu emociju.
Taktičko remek delo ili nedostatak hrabrosti – Arsenal sa najmanjim posedom ikada u finalu
Prošle sezone, kada je Pari Sen Žermen prvi put osvojio Ligu šampiona, navijači su mu posvetili emotivnu koreografiju koja je obišla Evropu. Na njoj su se nalazili on i njegova ćerkica sa trofejem Lige šampiona, onim iz 2015. koji je Enrike uzeo sa Barsom. Sada, godinu dana kasnije, stigla je nova evropska titula i još jedna potvrda koliko je uspeo da promeni klub.
Kada je stigao u Pariz, PSŽ je i dalje bio tim ogromnih očekivanja i stalnog pritiska. Danas deluje mnogo sigurnije, organizovanije i zrelije. Enrike je uspeo da napravi ekipu koja izgleda kao tim u pravom smislu te reči i koja ume da odgovori onda kada je najvažnije. Druga uzastopna titula prvaka Evrope zato nije slučajnost.
I sam sebe je podigao na visoku stepenicu trenerskog sveta. Postao je tek četvrti strateg sa tri najznačajnija klubska trofeja. Uz njega su Zinedin Zidan, Pep Gvardiola i Bob Pejsli. Odabrano društvo za Španca, onakvo kakvo zaslužuje.
Luis Enrike je Parižanima dao indetitet. Klub koji su godinama nazivali „plastikom“, skupom preplaćenih igrača, postao je sinonim i simbol za današnji fudbal. To se najviše ogleda u rečenici koji mnogi ponavljaju nakon sinoćnjeg meča – „fudbal je pobedio“. A za to je zaslužan samo Enrike.
Luis Enrike ušao u fudbalsku besmrtnost: Strateg PSŽ-a stao uz rame Gvardioli, Zidanu i Pejsliju!