Na tradicionalnoj svečanosti pod nazivom “Heroji Beogradskog maratona 2026” uručena su priznanja zaslužnima za razvoj Beogradskog maratona, ali i onima koji su pružili značajan doprinos na promociji inkluzije, humanosti i zdravih stilova života. Takođe, posebnim priznanjima nagrađeni su i oni čije su životne priče postale simbol borbe, istrajnosti i vere da prepreke ne moraju biti i kraj puta.
Beogradski maraton je ovom manifestacijom još jednom na nedvosmislen način pokazao da je sport ponekad mnogo više od samog takmičenja, a da čuveni trkački događaj u našem glavnom gradu već skoro četiri decenije okuplja na hiljade ljudi oko plemenitih ideja kao što su zajedništvo, podrška i društvena odgovornost.
„Beogradski maraton više nije samo trka. To je trenutak kada hiljade ljudi dišu kao jedan i kada Beograd pokaže svoje najlepše lice – lice zajedništva, podrške i humanosti. Heroji koje danas slavimo pokazali su da najveća snaga nije u tome koliko brzo trčimo, već koliko daleko smo spremni da idemo jedni za druge“, rekao je direktor Beogradskog maratona, Darko Habuš.
Pred brojnim zvanicama iz sveta sporta, privrede, državnih institucija, medija i civilnog sektora posebno su istaknute priče ovogodišnjih Heroja Beogradskog maratona – ljudi koji su, uprkos teškim životnim okolnostima, bolestima ili invaliditetu, uspeli da istrče maraton ili polumaraton i svojim primerom inspirišu hiljade drugih.
Među njima bio je devetnaestogodišnji Pavle Mirović, mladić sa autizmom koji je postao jedini u Evropi sa ovom dijagnozom koji je istrčao i polumaraton i maraton, zajedno sa svojim trenerom Desimirom Gajićem, koji mu je godinama najveća podrška. Priznanje je dobio i Andrej Bobocki, koji se bori sa Kronovom bolešću, a uprkos svakodnevnim zdravstvenim izazovima uspeo je da istrči polumaraton i pokaže da bolest ne mora biti granica ljudskoj volji. Nagrađen je i Milan Srdić, koji je nakon teške saobraćajne nesreće i života u invalidskim kolicima uspeo da sam izgura deset kilometara, uz podršku prijatelja Nemanje Đurića.
Posebne emocije izazvala je priča Milana Petrovića, potpuno slepog maratonca i dvostrukog paraolimpijca, koji je uz podršku Dejana Ivankovića nastavio svoj cilj da postane jedini potpuno slepi trkač na svetu koji je završio svih šest najvećih maratona na planeti.
Među laureatima bili su i Dušan Marisavljević, Vladan Simić, Snežana Vešović, Jovan Supurović, Zoja Milinković i brojni drugi učesnici čije su priče pokazale da maraton nije samo sportski izazov, već prostor jednakih mogućnosti za sve. Posebna priznanja uručena su i roditeljima koji su tokom trke gurali svoju decu kroz stazu maratona, kao i humanitarnim volonterima koji su pomagali osobama sa invaliditetom tokom čitave manifestacije.
Jedan od najemotivnijih trenutaka bio je kada je priznanje uručeno Lazaru Makuloviću, koji je svoj prvi maraton završio u običnim košarkaškim kolicima, bez pomoći i bez specijalne pripreme, samostalno prešavši kompletnu maratonsku stazu.
Fondacija “Heroji Beogradskog maratona” predstavila je deo svojih projekata usmerenih ka podršci osobama sa invaliditetom, uključujući donaciju specijalizovanih trkačkih kolica, zahvaljujući kojima je više osoba sa invaliditetom ove godine ravnopravno učestvovalo u polumaratonu. Posebno je istaknut značaj inkluzije i jednakih mogućnosti u sportu, uz podsećanje da cilj nije samo organizacija velikog sportskog događaja, već stvaranje prostora u kojem svi imaju pravo da učestvuju, budu prihvaćeni i osećaju pripadnost zajednici.
Tokom ceremonije dodeljena su priznanja i brojnim institucijama, kompanijama i partnerima koji godinama podržavaju razvoj Beogradskog maratona i projekte Fondacije Heroji Beogradskog maratona. Među nagrađenima bili su predstavnici gradskih i državnih institucija, sportskih organizacija, humanitarnih partnera, zdravstvenih ustanova, medijskih kuća i kompanija koje učestvuju u organizaciji jednog od najvećih sportskih događaja u regionu.
Svečanost „Heroji Beogradskog maratona“ još jednom je potvrdila da najveće vrednosti maratona ne stanuju samo na stazi. One žive u ljudima koji svojim primerom inspirišu, povezuju zajednicu i pokazuju da je moguće pomerati granice — sopstvene i društvene. Upravo zbog njih, Beogradski maraton ostaje mnogo više od trke.