Fudbalski klub OFK Beograd proživljava dane ponovnog rođenja, a stabilizacija kluba u elitnom rangu i povratak na klupske staze uspeha jasno pokazuju da nekadašnji polufinalista Kupa pobednika kupova ima jasnu viziju i visoke ambicije za budućnost.
Glavni arhitekta sportskog sektora plavo-belih, sportski direktor Andrej Mrkela, u ekskluzivnom razgovoru za „Max sport“ sumirao je ostvarene rezultate, analizirao trenerske rokade, otkrio tajne klupskog skautinga i detaljno obrazložio planove za naredni period koji bi “romantičare” uskoro mogao da odvede na međunarodnu scenu.
Kada se sa pozicije prvog čoveka sportskog sektora pogleda pređeni put, razloga za ponos je na pretek, iako je takmičarska godina bila puna teških izazova.
– Moram da budem zadovoljan ostvarenim rezultatima. Mi smo već drugu sezonu zaredom, od kada smo se vratili u Superligu, bez nekih većih problema izborili plej-of među osam najboljih ekipa. Faktički se ni u jednom trenutku to pitanje nije dovodilo u sumnju tokom cele sezone – počeo je Mrkela.
S obzirom na to da je klub morao adekvatno da balansira sportske ciljeve sa stabilnim poslovanjem, zimski prelazni rok doneo je velike promene u igračkom kadru.
– Mi smo klub koji u velikoj meri živi od prodaje igrača. U zimskom prelaznom roku smo prodali četiri naša fudbalera i na taj način obezbedili budžet za sezonu kako bismo mogli normalno da živimo i funkcionišemo. Ipak, ostvarili smo pristojan rezultat, igrali plej-of i imali nekoliko zaista lepih pobeda ove godine.
Ipak, sportski direktor plavo-belih ne krije da je u određenim trenucima postojala nada da ekipa može da napravi i korak više na tabeli.
– Da bih bio u potpunosti zadovoljan, moram da napomenem da sam od ovog tima i od celokupne situacije možda očekivao da se potučemo za Evropu. Mislim da nam je malo falilo. U prvom delu sezone smo imali stvarno dobar tim gde su bili Džej Enem, Diogo Bezera, Đermanović, Prucev i Knežević, koga smo kasnije takođe prodali. Mislim da u prvom delu nekim utakmicama, gde smo morali bolje, nismo odigrali baš najbolje. Takođe, u drugom delu su bile dve ili tri prekretnice gde smo vodili sa dva gola razlike na nekim mečevima, a na kraju se završi nerešeno ili pobedom rivala. Tu nam je nedostajalo i malo sreće, a verovatno ni mi u tom trenutku nismo bili pravi da se priključimo samom vrhu.
Veliki izazov predstavljala je i brza adaptacija novih fudbalera, koji su morali da uskoče na mesta nosilaca igre.
– Nije lako kada na polusezoni prodate četiri igrača i posle toga ponovo morate da dovodite zamene. Smatram da smo reagovali dobro i doveli adekvatne zamene. Naravno, za te nove momke koji dođu uvek je potreban određen period uigravanja, ali su na kraju svi pokazali da su za nas bili prava pojačanja.
Pročitajte još…
„Romantičari“ prave moćan tim: OFK Beograd doveo igrača koji je dao gol sa pola terena
Tokom sezone desila se i promena na klupi, što je donelo nove taktičke zahteve i stil igre na koji je ekipa morala ekspresno da odgovori.
– Promena trenera na polusezoni donela je novi stil igre. Jovan Damjanović je došao sa nekim novim zahtevima i to je u početku bio mali problem za igrače dok ne pohvataju sve zamisli. Međutim, kako se bližio kraj prvenstva, izgledali smo sve bolje. Kada pogledam celokupnu sliku, i uz dolazak novog trenera i prodaju igrača, moram podvući da kontinuitet tima donosi rezultat za Evropu, ali smo mi i u ovim okolnostima napravili uspeh.
Posebno otežavajuća okolnost sa kojom se sportski sektor suočavao bili su konstantni kadrovski problemi i povrede ključnih krilnih igrača.
– Imali smo dosta povreda i mislim da cele sezone nismo imali priliku da sastavimo naših idealnih 11. Mi nikada nismo kukali niti smo to iznosili kao opravdanje ili hendikep, ali je stvarno bilo teško. Prvi deo sezone faktički smo igrali bez Ada i Pruceva, naša dva možda i najbolja igrača. U drugom delu sezone smo u jednom trenutku ostali potpuno bez krila. Istovremeno su bili povređeni Henri Ado, Prucev, Tajrel Vouter i Kabić. Ne znam da li se nekoj ekipi dogodilo da u istom momentu ima četiri povređena krila, zbog čega smo morali da menjamo formaciju i igramo bez njih, sa trojicom u zadnjoj liniji. Kada pogledam sve te nedaće, uz prodaju igrača, šesto mesto na tabeli i samo dva boda zaostatka od pete pozicije je rezultat koji nije za potcenjivanje. Tek smo dve godine tu i već smo u samom vrhu srpskog fudbala.
Ovu uspešnu godinu obeležila su i dvojica stručnjaka, strateg Simo Krunić koji je postavio temelje i Jovan Damjanović koji je doneo modernu klupsku filozofiju.
– Simo Krunić je napravio izvanredan uspeh. Uzeo je klub u trećoj ligi kada niko nije hteo. Bukvalno smo se u trećoj ligi dogovorili za dva minuta, kada je rekao da je OFK njegov klub. Uveo je ekipu u drugu ligu, tamo smo se maltene prošetali kroz takmičenje, a kasnije smo u prvoj sezoni u Superligi na terenu izborili Evropu, koju nismo igrali zbog administrativnih stvari. Stvarno je ostavio sjajan utisak i hvala mu na svemu što je uradio. U nekom trenutku je i on osetio da je potrebna promena i sam nam je rekao da misli da bi bilo dobro da se dovede novi trener. Nismo želeli da izgubimo njega kao čoveka i pravog Ofkovca koji je uradio mnogo za klub, pa smo mu ponudili da bude predsednik. Na obostrano zadovoljstvo on je to prihvatio, i dalje je u klubu i mnogo pomaže sa te druge strane.
Dolazak novog šefa stručnog štaba doneo je i promenu strategije, sa jasnim akcentom na razvoj klupskih potencijala.
– Na njegovo mesto dobili smo Jovana Damjanovića i mislim da se on savršeno slaže sa našom filozofijom gde je akcenat na mladim igračima, njihovoj promociji i usavršavanju. Jovan se dugo godina bavio tim poslom u Fudbalskom savezu Srbije i bio je direktor omladinskih škola, tako da sa mladim igračima zna da izvuče maksimum. On forsira drugačiji pristup igri i drugačiju filozofiju u odnosu na ono što je Simo Krunić forsirao, pa je postojao period prilagođavanja dok igrači ne pohvataju zahteve. Moram da pohvalim momke jer su baš brzo usvojili sve što je trener tražio. Imali smo stvarno dobrih utakmica u drugom delu sezone: dve pobede nad Partizanom, pa nerešeno sa njima gde smo bili blizu trijumfa, kao i pobedu na Marakani protiv Crvene zvezde, uz nekoliko lepih rezultata gde bih izdvojio trijumf u Pazaru od 5:1. Kada se sve uzme u obzir, ova ekipa je napravila dobar rezultat, što pokazuje i veliko interesovanje koje vlada za naše igrače posle ove polusezone.
Kao ključni faktor dobrih rezultata i stabilnosti unutar svlačionice, operativac tima sa Karaburme izdvaja idealan balans u igračkom kadru.
– Od početka, kada smo došli u treću ligu, naš princip rada je bio da uz mlade igrače koje forsiramo uvek pridodamo nekoliko iskusnih fudbalera. Smatram da su pored takvih asova i ti mladi momci bolji na terenu. Mnogo više mogu da pruže kada igraju, na primer, pored Milan Rodića ili Milan Gobeljića. Uz njih mladi igrač dobija sigurnost, iskusniji saigrač ga vodi kroz utakmicu i lakše prolazi kroz sve što seniorski fudbal zahteva. To je naša filozofija i nje ćemo se držati i dalje. Spoj mladih i nekoliko iskusnih igrača drži tim i oni čine našu kičmu. Najbitnije je da su ti iskusni igrači kvalitetni fudbaleri, ali i pravi, dobri momci koji pozitivno utiču na ekipu unutar svlačionice. Do sada smo nepogrešivo pogađali sa karakterima, oni drže svlačionicu, a nekoliko njih su moja produžena ruka i mnogo mi je lakše da sarađujem sa takvim ljudima.
Klupski skauting postao je prepoznatljiv po pronalaženju kapitalaca koji prođu ispod radara velikih klubova.
– Pre svega, meni je bitan karakter svakog fudbalera i kakav je čovek. To je mnogo važno i mislim da bez toga ne možeš da budeš veliki igrač. Mi smo klub koji ne može da dovede igrača koji je negde tamo u nekoj ligi postigao 20 golova i igra u vrhunskoj formi, takvi su za nas nedostupni. OFK Beograd mora dobrim skautingom da prepozna igrača koji je negde imao slabiju sezonu, povredu ili vidimo da u trenutnom klubu ne pruža ono što može. Naša platežna moć nije velika i nama su dostupni igrači koji su prošli ispod radara i nisu imali vrhunske sezone. Primer je Džej Enem koji je u kiparskoj ligi dao svega tri gola za dve godine, ali smo ga pratili šest meseci i videli potencijal da jednog dana može da vredi nekoliko miliona evra, i mislim da se nismo prevarili. Takođe, tu su Diogo Bezera i Gleofilo Vlajter. Imali smo i primer Stojiljkovića koji je iza sebe imao dve loše sezone u Darmštadu. Bio je nekada veliki potencijal, ali se u tom trenutku nije najbolje snašao, pa je došao kod nas na šest meseci i potpuno oživeo karijeru. Nažalost, na kraju nismo uspeli da se dogovorimo oko otkupa njegovog ugovora, ali on sada igra u Pizi koja ga je platila oko tri miliona evra. Dosta pažnje posvećujemo skautingu da bismo unapred videli stvari koje mogu da se dogode u budućnosti.
Najveća pobeda kluba u ovoj sezoni ipak se odigrala van samog terena, a to je konačan i dugoočekivani povratak kući.
– Dve godine smo igrali kao gosti i to je takođe bio veliki hendikep koji na početku nisam ni naveo. Dve godine faktički gostujemo i putujemo svake nedelje po nekoliko sati, što maksimalno troši fudbalere i psihički i fizički. Sa te strane, mnogo nam je lakše što smo se konačno vratili na naš stadion i u naš dom, gde se igrači osećaju kao kod kuće. Mi do sada nismo imali taj osećaj, stalno smo bili gosti, čak i kada smo igrali u Zaječaru na „domaćem terenu“. OFK Beograd istorijski pripada Karaburmi i tu je beležio najveće rezultate na Omladinskom stadionu. Mislim da je i za navijače velika stvar što smo se vratili. Imamo ponovo svoju kuću i biće nam mnogo lakše sledeće sezone. Radilo se dosta na infrastrukturi, stadion je dobio obrise modernog objekta, a za sledeću sezonu ćemo raditi i teren, staviće se potpuno nova trava koja nam je neophodna. Uz veštački teren koji je urađen pre godinu dana, a sada i otvaranje novog stadiona, za ove tri i po godine, koliko je nova uprava tu, napravljen je ogroman posao.
Uz sređenu infrastrukturu i stabilne rezultate, plavo-beli sa Karaburme više ne kriju da polako kuju planove za izlazak na veliku evropsku scenu.
– Idemo korak po korak. Prvo je plan da ostvarimo nekoliko primarnih ciljeva, a to je da se izbori plej-of, što je glavni zadatak za sledeću sezonu. Naravno, ukoliko nam se ukaže prilika, sigurno nećemo odustati od Evrope. Hoćemo da OFK Beograd igra neko evropsko takmičenje i mislim da klub sa ovakvom tradicijom to apsolutno i zaslužuje – zaključio je Mrkela.