San Antonio je ponovo tamo gde je navikao da bude u najboljim danima franšize – u velikom NBA finalu. Sparsi su u finalu Zapadne konferencije izbacili aktuelnog šampiona Oklahomu i zakazali obračun sa Njujork Niksima za titulu, a centralna figura čitavog projekta bio je Viktor Vembanjama.
Francuz je odigrao sezonu kakvu su mnogi očekivali tek za nekoliko godina. Dominirao je na oba kraja terena, preuzeo ulogu lidera mlade ekipe i pokazao zašto ga već sada svrstavaju među najveće zvezde lige. Ipak, ono što danas gledamo nije nastalo tokom jedne sezone.
Priča zapravo počinje prošlog leta. Dok su ostale NBA zvezde odmarale posle naporne godine, Vembanjama je spakovao kofere i otišao na mesto koje nema mnogo dodirnih tačaka sa profesionalnom košarkom. Dve nedelje proveo je u čuvenom Šaolin manastiru u Kini, gde je svakog jutra ustajao u četiri sata. Nije tamo otišao zbog reklame ili zanimljive fotografije za društvene mreže. Naprotiv, društvene mreže ga ionako nikada nisu previše zanimale. Vreme je provodio sa monasima, radeći na disciplini, koncentraciji i mentalnoj snazi, pokušavajući da pronađe dodatnu prednost u sportu u kojem nijanse često prave najveću razliku.
Kada se vratio iz Kine, usledio je drugi deo plana. Jedan od prvih poziva uputio je Hakimu Oladžuvonu. Sa legendarnim centrom radio je na kretnjama u reketu, radu nogu i igri leđima ka košu. Potom je na red došao Džamal Kraford, jedan od najboljih driblera svoje generacije, kako bi dodatno unapredio kontrolu lopte i igru licem ka košu.
Kao završni korak stigla je saradnja sa Kevinom Garnetom. Kondicija je bila samo jedan deo priče. Mnogo važnije bilo je ono po čemu je Garnet ostao upamćen tokom karijere – takmičarski mentalitet i opsesivna želja za pobedom.
Sve što je radio tokom leta počelo je da se vidi već od prvih utakmica nove sezone. Vembanjama nije bio samo bolji nego ranije. Delovao je kao potpuno drugačiji igrač. Sigurniji u napadu, agresivniji u odbrani i spremniji da preuzme odgovornost kada je najpotrebnije. Kako je on rastao, rasla je i ekipa oko njega. Zbog toga uspeh San Antonija ne deluje kao iznenađenje. Sparsi i dalje imaju jednu od najmlađih ekipa u ligi, ali sve više izgledaju kao nova sila NBA košarke. Tim koji je pre samo nekoliko godina bio na početku rekonstrukcije danas igra za šampionski prsten.