Fudbalska reprezentacija Srbije nije uspela da izbori plasman na Svetsko prvenstvo u SAD, Meksiku i Kanadi, a jun je iskorišćen kao nova prilika da se u dva pripremna meča uigra tim i postavi temelj za ono što sledi u Ligi nacija od septembra. Međutim, umesto odgovora i napretka, dobili smo dva teška i zabrinjavajuća poraza koja su otvorila više pitanja nego što su donela rešenja.
Sve je počelo u Portugalu, gde je Zelenortska Ostrva bila bolja od Srbije rezultatom 3:0, da bi u Meksiku usledio još ubedljiviji poraz – 5:1, uz čak dva autogola i utisak potpunog raspada u pojedinim momentima igre. Ukupno 8:1 u dva meča dovoljno govori o izdanju koje je daleko ispod reprezentativnog nivoa.
Ništa od toga selektor Veljko Paunović nije želeo u ovom ciklusu. Ideja je bila jasna – isprobati što veći broj igrača, rotirati, dobiti širu sliku kadra i spremiti selekciju za ono što dolazi u jesen. Međutim, način na koji su te probe izgledale nikako ne može da se posmatra kao uspešan eksperiment.
Pročitajte još:
U oba meča viđene su velike promene u sastavu, praktično nove ekipa na terenu, što je u teoriji opravdanje za manjak automatizama. Ipak, problem nije bio samo u neuigranosti, već u pristupu, organizaciji igre i činjenici da je Srbija delovala kao tim bez jasnog identiteta u pojedinim fazama utakmica. Čak i kada se uzme u obzir da su u pitanju prijateljski susreti, ovako visoki porazi ostavljaju ozbiljan trag.
Posebno je zabrinjavajuće što se nije videlo ni ono što se obično očekuje posle promene selektora – makar kratkotrajan impuls, energija ili „šok terapija“ efekat. Umesto toga, nastavljen je utisak nesigurnosti i psihološke beznađa koji je postojao i ranije.
Jedini igrač koji je doneo makar tračak pozitivnog utiska u ovom ciklusu bio je Petar Stanić, strelac jedinog gola Srbije u ova dva meča. Sve ostalo bilo je daleko ispod očekivanja, uz mnogo grešaka, loših reakcija i defanzivnih propusta koji su protivnici surovo kažnjavali.
Paunović nije krio razočaranje nakon loših rezultata.
– Sve je palo na ove momke. S jedne strane mi je drago što su imali jako dobro iskustvo, dali su sve od sebe, predstavljali svoju zemlju na najbolji način bez obzira na ova dva rezultata. Jako mi je krivo da se ovako ovaj prozor potroši. Pred nama je mnogo posla. Jako sam nezadovoljan i moraćemo da popravimo stvari. Verovatno je najbolje da jun ostavimo iza sebe i zaboravimo sve ovo – jasan je bio selektor.
Upravo ta rečenica – da bi jun najradije trebalo zaboraviti – najbolje opisuje utisak koji je ostao posle ove turneje. Umesto koraka napred, Srbija je delovala kao selekcija koja traži sebe iz početka.
Srbija sada ulazi u ključni period. Liga nacija u septembru donosi duele protiv Grčke, Holandije i Nemačke, gde će već posle prvih utakmica biti jasnije u kom pravcu ide ovaj tim. Tamo više neće biti prostora za „eksperimente“ niti za traženje izgovora.