Lazar Spasić jedan je od najperspektivnijih mladih košarkaških trenera, put ga je vodio od Vršca preko Nemačke pa čak do Azerbejdžana i od ove sezone vodiće Sabah, a u intervjuu za „Max sport“ pričao je o uticaju srpskih stručnjaka, kako mu je bilo u Oldenburgu i zašto se odlučio na neočekivanu i ogromnu promenu u karijeri.
Njegov trenerski uspon u prethodne dve sezone bio je gotovo munjevit. Širu pažnju privukao je u sezoni 2024/25, kada je sa ekipom Vršca osvojio Košarkašku ligu Srbije, što mu je otvorilo vrata nemačkog Oldenburga, gde je karijeru nastavio u ulozi pomoćnog trenera.
Međutim, posle rastanka kluba sa šefom stručnog štaba Predragom Krunićem, 33-godišnji Spasić preuzima klupu Oldenburga. Poverenje je u potpunosti opravdao – vrlo brzo je stabilizovao ekipu, nanizao pet uzastopnih pobeda i odveo Oldenburg od borbe za opstanak do situacije da ga samo jedna pobeda deli od plasmana u plej-of.
Nakon uspešne epizode u Nemačkoj, Spasić je prihvatio novi izazov i potpisao ugovor sa ambicioznim azerbejdžanskim projektom – ekipom Sabaha.
View this post on Instagram
Za početak razgovora dotakao se svoje igračke karijere, koju je okončao već sa 20 godina.
– Iako sam bio talentovan, poprilično sam bio svestan da moje telo nije bilo za nivo kojem sam težio i nije moglo da isprati ambicije koje sam imao. Zbog toga sam rano prekinuo igračku karijeru. Nakon toga cilj mi je bio da ostanem u košarci na bilo koji način. U početku to nije bilo jasno definisano. Nisam odmah znao da li ću postati trener, da li ću se baviti agenturom ili sportskim novinarstvom, ali sam znao da želim da u košarci budem na najvišem mogućem nivou.
Spasić je potom govorio o radu u Nemačkoj, kao i o razlikama u odnosu na Srbiju.
– Najveći problem u Srbiji je što ne postoji jasan sistem. Teško se može sačuvati okosnica tima na duži vremenski period, samim tim je mnogo teže u kontinuitetu praviti dobar rezultat, o kojem god nivou takmičenja da se radi. Razočaran sam sistemom rada i načinom funkcionisanja u Srbiji i to je jedan od glavnih razloga zbog kojih nemam afinitet da se vratim. Nemački sistem je jedan od najsređenijih u Evropi. Sve je jasno definisano i održivo jer su dvorane konstantno pune, a ambijent je sjajan. Svim nemačkim ekipama domaće prvenstvo je imperativ u odnosu na evropska takmičenja. Generalno sam fasciniran i oduševljen navijačkom i sportskom kulturom Nemačke.
View this post on Instagram
U Oldenburgu je u početku radio kao asistent, ali je veoma brzo prešao na funkciju šefa struke. Srpski stručnjak govorio je i o tim izazovima.
– Mnogo mi je teže pao tranzicioni period kada sam iz Vršca došao u Oldenburg na mesto asistenta, u odnosu na to kada sam sa tog mesta imenovan za glavnog trenera. Rezultat je na kraju najbolje merilo rada. Bilo je uspona i padova, što je deo svakog sezonskog ciklusa, ali nikakav problem nisam imao po pitanju autoriteta niti komunikacije sa igračima. Smatram da mi mnogo više leži uloga glavnog trenera nego pomoćnog.
Mladi srpski trener nedavno je potpisao trogodišnju saradnju sa Sabahom iz Azerbejdžana.
– Njihovo interesovanje datira još iz perioda kada sam vodio Vršac. Imali smo priliku 2024. godine da upravo protiv Sabaha odigramo jednu pripremnu utakmicu. Samo godinu dana nakon toga dobio sam poziv da se priključim njihovom stručnom štabu i budem asistent Rimasu Kurtinaitisu. Ja tada zaista nisam razmišljao da budem asistent u bilo kom stručnom štabu. Nije me zanimao nijedan nivo takmičenja jer sam želeo da se razvijam isključivo kao glavni trener.
Istakao je da je interesovanje Sabaha bilo ogromno, kao i da je klub dugo pratio njegov rad.
– Oni su me pratili i nakon završetka te sezone. Krajem marta odlučili su da neće nastaviti saradnju sa Kurtinaitisom na klupi. Među četiri kandidata za tu funkciju mene su primarno želeli. Želeli su da sa mnom krenu u izgradnju jednog novog sistema. U prvi mah nisam bio zainteresovan, dva puta sam ih i odbio. Međutim, bili su ekstremno uporni i ambiciozni. Nikada u životu nisam osetio takvo poštovanje u košarkaškom svetu. Upoznali su me sa njihovim planovima za naredne tri godine. Njima je bilo važno da dovedu mladog trenera koji će zajedno sa klubom da se razvija. Pregovori su trajali više od šest nedelja, ali smo na kraju pronašli model koji zadovoljava obe strane.
Spasić je govorio o glavnim motivima zbog kojih je preuzeo klub iz Azerbejdžana, ali i o dugoročnim planovima.
– Sportski motiv bio je glavni razlog za moj prelazak u Sabah. Oni mogu da mi ponude da se dodatno razvijem kao trener, a u ovom slučaju to je igranje u FIBA Ligi šampiona. Ovo je i poslednja godina u kojoj smo ugovorom vezani za to takmičenje. Naredno leto biće krucijalno, videćemo da li ćemo se tada okrenuti ka ULEB-u. Simptomatično je to što ćemo tada imati i jasniju sliku o projektu NBA Evropa. Sabah je jedan ozbiljan projekat sa velikim ambicijama. Posebno mi se sviđa što su ljudi ovde svesni da se veliki uspeh ne može dogoditi preko noći. Glavni cilj nam je da predstavimo azerbejdžansku košarku na najbolji mogući način u Evropi, kao i da pokažemo da Sabah u narednim godinama može biti ozbiljan takmac na najvišem nivou košarke, uz, naravno, osvajanje trofeja i u domaćim takmičenjima.
Put do Azerbejdžana vodio je preko već opisane Nemačke, a počeci u Srbiji bili su posebni, pa je otkrio i kakav je utisak ostavio rad sa legendarnim Miroslavom Mutom Nikolićem.
– Muta je jedna vrlo specifična ličnost, meni veoma draga. On je meni i brat i otac i prijatelj, na raznorazne načine sam ga doživljavao. Ono u čemu mi je dosta pomogao jeste način pristupa i komunikacije sa igračima, kao i generalno gledanje na košarku. Dosta stvari sam naučio od njega, jer smatram da se košarka suštinski svela na komunikologiju, pošto je dobra komunikacija jedna od glavnih stvari kako bi se uspešno kontrolisala tolika grupa ljudi. Što se tiče mentorstva, pored Mute važni za mene bili su i Slađan Stojković, Joca Antonić, kao i Jovica Arsić. Svi ti ljudi imali su određeni pozitivan uticaj na mene.
Spasić je imao priliku da prikuplja znanje i od prekaljenih imena, poput pokojnog Dejana Milojevića, ali i Igora Kokoškova, kada je 2017. godine prisustvovao pripremama slovenačke reprezentacije.
– Upravo su njih dvojica imali veoma veliki uticaj na moju trenersku filozofiju sa aspekta taktike. Rad sa Igorom mi je omogućio da košarku gledam na jedan potpuno drugačiji način. Tada sam shvatio u kom pravcu želim da se razvijem i to su počeci izgradnje mog ličnog sistema. Period pre Igora i period posle Igora potpuno su promenili moje poimanje košarke, kako u ofanzivnom, tako i u defanzivnom smislu. Njemu dugujem ogromnu zahvalnost za sve što je učinio za mene. Dva meseca koja sam proveo sa Megom i Dejanom Milojevićem bila su prava nadogradnja na sve ono što sam prethodno pokupio od Igora.
