Svetsko prvenstvo 2026. ostalo je upisano u istoriju kao prvo na kojem je učestvovalo čak 48 reprezentacija. Još od trenutka kada je FIFA donela odluku o proširenju, vodile su se brojne polemike – da li će veći broj učesnika narušiti kvalitet takmičenja ili će doneti novu dimenziju najvećem fudbalskom spektaklu.
Posle više od mesec dana fudbala, utisak je da je novi format opravdao očekivanja u mnogo većoj meri nego što su mnogi predviđali.
Najveći dobitak svakako su reprezentacije koje ranije gotovo da nisu imale priliku da se nađu na najvećoj sceni. Mundijal je doneo nove priče, nova lica i neočekivane junake. Golman Kape Verdea Vozinja bio je jedan od simbola turnira, dok su selekcije poput njegove, Kurosaa (gde je rekord po broju odbrana na jednom meču oborio Eloj Rum) i Južne Afrike pokazale da razlika između tradicionalnih i “malih” fudbalskih sila više nije toliko velika kao nekada. Upravo su takve priče dale posebnu draž prvenstvu i podsetile zbog čega je Mundijal jedinstveno takmičenje.
Ko je Feran Tores – niko nije očekivao da on odluči svetskog prvaka
Pozitivne reakcije izazvao je i novi sistem grupne faze sa četiri reprezentacije u grupi, uz to da i treći ima šansu da ide dalje. Umesto straha da će veći broj učesnika doneti veliki broj nezanimljivih utakmica, navijači su dobili turnir pun iznenađenja i šokantnih rezultata.
Ipak, nije sve bilo idealno. Najviše kritika odnosi se upravo na plasman trećeplasiranih reprezentacija i komplikovan sistem određivanja nokaut kostura. Tokom grupne faze često nije bilo potpuno jasno ko će na koga ići u narednoj rundi, pa su navijači teško mogli da isprate sve moguće kalkulacije. Mnogi smatraju da takav sistem nije najpravednije rešenje i da bi u budućnosti mogao da bude pojednostavljen. Pored toga, ovaj problem je produbljen sa nekoliko utakmica koje su ekipe namerno igrale sa “pola gasa”, jer su znali da imaju nokaut fazu u džepu ili da bi porazom išli na lakšeg protivnika.
Druga zamerka odnosi se na samu dužinu turnira. Sa čak 104 utakmice, Svetsko prvenstvo trajalo je duže nego ikada, što je dodatno opteretilo igrače posle napornih klupskih sezona. Sve češće se postavlja pitanje koliko prostora u ionako pretrpanom fudbalskom kalendaru postoji za ovako obiman turnir.
Međutim, uprkos manama, deluje da je ovo dobro prošlo. Proširenje Mundijala pokazalo je da može da funkcioniše, a teško je zamisliti da će FIFA u budućnosti razmatrati povratak na manji broj učesnika. Naprotiv, ako istorija ove organizacije nešto pokazuje, onda je to da najveća fudbalska takmičenja imaju tendenciju da rastu, a ne da se smanjuju.
Mundijal sa 48 reprezentacija zato više ne deluje kao eksperiment, već kao nova realnost svetskog fudbala, a sve se glasnije priča o 64 nacionalnih timova za četiri godine.