Žofri Lovernj ostavio je dubok trag u Partizanu, a nekadašnji kapiten crno-belih ponovo će imati priliku da igra pred publikom koja ga najviše voli. U drugom delu razgovora za portal Skweek govorio je o periodu u NBA ligi, Fenerbahčeu, Željku Obradoviću, ali i o tome kako bi voleo da izgledaju evropski klubovi.
Francuz je priznao da danas drugačije gleda na odluku da napusti NBA ligu i preseli se u Tursku.
„Mislim da je to bila greška. Imao sam još godinu dana ugovora u NBA ligi. Tokom čitave karijere i života bio sam vrlo nestrpljiv. Možda je to zato što se plašim šta donosi budućnost. Ko zna šta će se dogoditi u NBA ligi? Najteža stvar je dobiti drugi ugovor, a ja sam uspeo u tome. Definitivno je trebalo da ostanem tamo. Napravio sam mnogo grešaka u životu, u košarci i van nje. Smatram da pametni ljudi uče iz prošlosti. Danas sam definitivno strpljiviji nego kada sam bio mlađi“, rekao je Lovernj.
Na pitanje šta bi danas savetovao mlađem sebi, nije imao dilemu.
„Kada bih mogao da se vratim i pričam sa sobom, rekao bih sebi da je bolje da ostanem u NBA ligi.“
Potom se osvrnuo i na period proveden u Fenerbahčeu, koji mu je značajno obeležila povreda.
„Moje vreme u Feneru bilo je i dugo i kratko. Otišao sam tamo, igrao tri-četiri meseca, a onda bio povređen osam meseci. Dva meseca posle povrede usledila je pandemija.“
Preokret: Džabari Parker trenira sa Partizanom dok ne pronađe novi klub!
Posebno zanimljiv deo razgovora odnosio se na saradnju sa Željkom Obradovićem, sa kojim je Lovernj radio upravo u Fenerbahčeu. Francuz smatra da je od srpskog stručnjaka dobio važnu životnu lekciju.
„Željko ima zaista drugačiji način. Naučio me je da stvari ne radiš zbog kluba ili trenera, već zbog sebe. To je verovatno najvažnija lekcija koju sam od njega dobio. Mnogi treneri pokušavaju da budu opušteni i da se druže sa igračima, a Željka to ne zanima previše. Radi ono što misli da je neophodno kako bi ekipa bila što uspešnija. Ima svoj način rada, koji može da se dopadne ili ne, ali to je on. Lažno prijateljstvo nije njegov stil.“
Lovernj je govorio i o domaćim igračima i tome kako bi voleo da izgleda evropska košarka. Kao primer je naveo klubove koje je pratio još kao dete.
„Kada sam bio dete i gledao Panatinaikos, gledao sam Spanulisa, Focisa i Dijamantidisa. Naravno, bilo je i Amerikanaca, ali su ti klubovi imali najbolje evropske igrače. Kada gledam Žalgiris, želim da vidim litvanske igrače. Kada gledam Partizan, želim da vidim srpske igrače. Ne želim da svi klubovi izgledaju isto. Neko će možda reći da sam staromodan, ali to je moje mišljenje.“
Nekadašnji kapiten Partizana potom je prokomentarisao i nekoliko zanimljivih transfera ovog leta, između ostalog prelazak Džedija Osmana iz Panatinaikosa u PAOK.
„Meni je to prilično teško da razumem. Turčin je, a u Turskoj postoje tri evroligaška kluba, dok on odlazi u Grčku i neće igrati Evroligu. Ipak, svako u određenom trenutku karijere želi i očekuje nešto novo. Ako je doneo takvu odluku, pretpostavljam da želi da ostane u Grčkoj ili da igra za Andreu Trinkijerija. Stvarno me iznenadio.“
Lovernj je izdvojio i još nekoliko transfera koji su mu privukli pažnju.
„Neočekivan je bio transfer Silvena Fransiska. Luda je bila situacija oko Mozesa Rajta, koji je navodno trebalo da ode u Barselonu, a na kraju je završio u Milanu.“
Na kraju je prokomentarisao i odnose snaga u Evroligi, posebno Olimpijakos i Panatinaikos.
„Tu je i Olimpijakos, koji već godinama igra sjajno. Tu je Panatinaikos, koji pravi neverovatan tim, a ima i Željka. Kada se ruski klubovi vrate, pojaviće se još dva ili tri konkurentna kluba, sposobna da potroše mnogo novca“, zaključio je Lovernj.