Posle svega što se dešava Partizanu, nema više mesta za izgovor – tim je mlad i neiskusan. To može da se kaže kada ste neki osrednji klub sa strategijom razvoja fudbalera, ali kada ste drugi najtrofejniji klub u svojoj državi, za tako nešto nema mesta.
Crno-beli su odigrali već pet mečeva ove sezone, a samo su protiv UNA Štrasena u Humskoj ličili na tim koji je favorit, a u svakom jesu nosili taj status. A i to protiv luksemburškog predstavnika nije baš nešto za procenu, budimo realni.
Otvorili su ovu sezonu dobrim poluvremenom u Ubu protiv Zemuna, ali to su retki minuti kada je Partizan ličio na tim koji svojim imenom treba da bude. Dominantan, napadački nastrojen, uz puno rizika, jer crno-beli se ne bore za mesto u plej-ofu, nego za najviše moguće ciljeve u Superligi, a kao takav, mora konstantno da bude alfa i omega na terenu, a daleko je od toga…
Pomračenje Partizana u Humskoj: IMT šokirao crno-bele i odneo ceo plen u dramatičnoj završnici
Pojačanja su stigla, ne mali broj. Čaka Traore, Aleks Zeković, Že, Milan Aleksić, Erik Kojzek… Do sada, nijedan nije ostavio utisak da je doveden da napravi razliku, a nisu stigli iz potpune anonimnosti. Milan, Fejnord, Sanderlend… to su neki od klubova odakle su stigli gore pomenuti. Nisu tamo imali baš neke uloge, ali stići do sistema takvih klubova nije lako. Samim tim, očekuje se da donesu prevagu, ali za sada ništa.
Nakon sinoćnjeg poraza od IMT-a na domaćem terenu, primljenim golom nakon pomračenja defanzivaca Partizana u samoj nadoknadi, krenule su razne priče o spremnosti igrača, dovoljnom kvalitetu Saše Ilića i statusu (može se reći) novopečene garniture u upravi, koja, po svemu sudeći, ide sa tih pozicija ako se ne uđe u Ligu konferencija, a kako stvari stoje, biće to težak zadatak.
Jedna od glasnijih priča vezana je za fizičku spremnost i višak kilograma pojedinaca koji su došli ovog leta. Misli se na Žea i Aleksića, koji su, po rečima ljudi iz kluba, stigli malo teži nego što bi trebalo. I deluje tako na terenu, pogotovo kada pričamo o Brazilcu. Že deluje dosta tromo, neokretno, a ne poseduje mnogo kvaliteta u igri sa loptom da bi uspeo to da anulira.
A kada bismo pričali isključivo o terenu, bez svih okolnih problema, crno-beli su tu možda i u gorem tonu. Odbrana je u svakoj protivničkoj akciji na tankom ledu. Neuigrani i nesigurni, defanzivci Partizana zaista prave neshvatljive greške, koje će (a i već su) dovesti do toga da budu kobne. Jučerašnja reakcija Milana Roganovića i Nikole Simića kod drugog gola IMT-a dovoljno o tome govori. Treba podsetiti i na drugi gol Zemuna u prvom kolu, kada je pomračenje ponovo doživeo Roganović.
I nekako bi to moglo da se proguta da crno-beli isporučuju svoje u ofanzivi, ali ni tamo ništa nije bolje. Kojzek se muči sa završnicom, kao i Traore i Sek, a ostatak napadačkog dela tima takođe je u katastrofalnom momentu.
Stiče se utisak da Saša Ilić ne može da nađe fudbalera koji će da bude lider ove ekipe. Njegov imenjak Zdjelar možda je bio projektovan za tako nešto, ali njegovi i Partizanovi putevi su se brzo razišli i u Humskoj su izgubili retko iskusnog igrača, koji bi taj teret na leđima mogao da izdrži. Kada bismo krenuli po imenima, Vukotić, Kostić, Ugrešić, Simić… sve su to imena koja bi se teško nosila sa takvom ulogom, pa su Iliću vezane ruke. Jedino ostaje ime Stefana Mitrovića, ali pitanje je koliko je on i dalje spreman da nešto doprinese i na terenu.
Sve u svemu, kada se podvuče crta, iako je izgledalo da će ova sezona biti nešto pozitivnija za Partizan, za sada nema tih naznaka. Sačekaćemo da vidimo šta će biti sa upravom, da li će zaista otići ukoliko se ne obezbedi evropska jesen. Jedno je sigurno, ko god bude donosio odluke u budućnosti, ne sme da se dovede u pitanje status Saše Ilića i da se opet traži neko prelazno rešenje, jer bi to bio novi, ko zna koji, korak unazad.
Saša Ilić nakon poraza od IMT: „Rani crveni karton Zekovića je odredio tok utakmice“