Rukometaši Partizana posle 13 godina su odigrali meč u Ligi šampiona, ali sudeći po igri mogli su da sačekaju još jednu ili dve sezone.
Partizan je projektovan za osvajanje svih domaćih trofeja, najavljivan je i iskorak u Evropi kojeg, sudeći po duelu sa Berlinom, teško da će biti. Ruku na srce, „Lisice“ jesu bile preveliki zalogaj, ali veći je problem angažovanost crno-belih od kvaliteta i sjajne igre rivala. Rukomet je grub, muški sport, ako ne možeš da pariraš igrački, ti odigraš čvrstu odbranu, pokažeš zube i uradio si veliki posao. Međutim crno-beli to nisu uradili u Beogradu i poraz sa 33:44 je u potpunosti opravdan.
Samo dva isključenja, bez vedete Joava Lumbrosa kojeg su Nemci poptuno izolovali i nisu mu dali da organizuje napade, bez konstantnog Aljoše Damjanovića, tromo u defanzivi, sve su to stvari koje nisu valjale.
Partizan nije pokazao pravo lice protiv dvostrukog uzastopnog vicešampiona Evrope, mogao je mnogo bolje, ali postavlja se pitanje da li će dostići masksimum i da li će se osloboditi tog grča koji je izazvan igranjem na najvećoj sceni.
Publika u bivšem „Pioniru“ mogla je da uživa u igri Berlina koja je bila brza, konkretna, lepa za oko i što je najvažnije, efektna. Sportski žargon koji se često koristi je da sve izgleda lako kada igraju majstori, a Berlin takvih majstora ima na pretek. Prvi među jednakima, Matijas Gidsel nije igrao najbolje što može, a opet je izrešetao mrežu srpskog šampiona.
Zaključak je jasan, Arkus liga i Bundesliga ne mogu da se porede, a postoji i poslovica za to „S kim si takav si“.