Doskorašnji plejmejker Crvene zvezde, Kodi Miler-Mekintajer promenio je sredinu, ali je ostao veran crveno-belim bojama. Američki organizator igre sa bugarskim pasošem iza sebe ima sezonu iz snova u kojoj je bio najbolji asistent Evrolige sa prosekom od 7,4 uspešna dodavanja po susretu, a nakon dve godine provedene na Malom Kalemegdanu prihvatio je poziv grčkog velikana Olimpijakosa.
U opširnom intervjuu za zvanični sajt elitnog takmičenja, pouzdani plejmejker je detaljno objasnio motive svog prelaska u Pirej, naglasivši da je emotivna povezanost sa Beogradom i klubom igrala presudnu ulogu u donošenju odluke:
– Pre nekoliko godina, dok sam razgovarao sa agentom, imali smo nekoliko ekipa za koje smo znali da bismo voleli da igram za njih, a Olimpijakos je bio jedna od njih. Tu je i veza sa Crvenom zvezdom. Bilo mi je veoma teško da napustim Crvenu zvezdu, naravno. Mislim da je ovo bio savršen prelazak u ekipu poput Olimpijakosa, ali i način da zadržim tu vezu sa Crvenom zvezdom, zbog moje ljubavi prema Srbiji, moje ljubavi prema tom klubu, ekipi, upravi, organizaciji i svim navijačima. Na neki način, dolaskom ovde mogu da zadržim tu ljubav.
Pročitajte još…
Čudo na Kritu i prva pobeda u Ligi Evrope: OFI šokirao bundesligaša, Salcburg slavio u Sofiji
Sezonu sa atinskim velikanom Miler-Mekintajer otvara na Superkupu u Abu Dabiju, a svestan je da ga u novoj sredini očekuje taktičko prilagođavanje zahtevima sistema:
– Ne bih rekao da je prilagođavanje novom sistemu lako, ali to je deo posla. Godinama sam ih gledao, tako da već donekle razumem njihov sistem, ali nije isto kada nešto gledate i kada ste deo toga. To je razlika između posmatrača i nekoga ko zapravo mora sve da radi u akciji, uživo. Očigledno ću morati mnogo toga da prilagodim, svoj stil igre, ali i da pokušam da zadržim ono što je karakteristično za moj stil. Biće potrebno malo vremena, što je sasvim normalno.
Kao iskusan plejmejker, novom zadatku pristupa izrazito analitički, svestan da mora do detalja da upozna profil svakog saigrača:
– Sigurno će biti potrebno vreme, posebno zbog mene i načina na koji proučavam saigrače. Moram da naučim sa koje pozicije vole da primaju loptu, kako vole da postižu poene, sa koje strane terena vole da napadaju. Moram da naučim akcije, a onda i koje su akcije namenjene kom igraču, kao i da u trenutku pročitam koju akciju treba pozvati za određenog saigrača. Tu su i njihove ličnosti. Moram da vidim kome je potrebna lopta, ko je nije dobio neko vreme, ko je u tom trenutku raspoložen i pogađa sve.
– Mnogo je lakše to raditi kada ste sa ekipom dve ili tri godine, kao što smo prošle sezone videli kod mene u Crvenoj zvezdi. Ali sa ovom ekipom i ovim sistemom neće mi trebati previše vremena da sve to razumem. Ipak, svakako će biti potrebno određeno vreme da shvatim sve navike saigrača, kao i mesta na terenu na kojima vole da budu.
Na kraju, američki bek je biranim rečima govorio o saradnji sa trofejnim trenerom Jorgosom Barcokasom, istakavši da deli istu energiju i temperament sa grčkim strategom:
– Neverovatno je raditi sa njim. Možete da vidite koliko je strastven kada je košarka u pitanju, a istovremeno je veoma opušten čovek. Očigledno, kada utakmica počne, nešto se promeni, i to mi se dopada. Mislim da tako i treba da bude, jer sam i ja praktično isti. Veoma sam miran van terena, a onda se tokom utakmice nešto dogodi i odjednom se zapitate: ko je ovaj čovek? Nije ista ona mirna osoba kakva je van terena. Tako da to definitivno razumem i mogu da se poistovetim s tim. Veoma mi prija što treniram pod Barcokasom.