Iako rođen u Francuskoj, gde je i odrastao i stasao kao fudbaler, Stefan Džodić nikada se nije odvojio od svojih korena. Preko Mopeljea i njegovih mlađih kategorija, stigao je do Almerije, gde je i sada, a sjajnih partijama koje je pružao kako u Španiji, tako i u mlađim selekcijama Srbije, zaslužio je svoj prvi poziv u A reprezentaciju naše zemlje.
Poziv selektora Veljka Paunovića stigao je u trenutku kada ga, kako priznaje, nije očekivao. Nadao se da će jednog dana doći do seniorske reprezentacije, ali mu je činjenica da se to dogodilo već sada bila posebno iznenađenje.
„Svaki put kada dobijem poziv u reprezentaciju osećaj je neverovatan, ali sada, kada je u pitanju A tim, sve deluje kao san. Nisam očekivao da će poziv stići ovako rano, iako sam se, naravno, nadao da će jednog dana doći“, rekao je Džodić.
Mladi vezista nije ni znao da ga stručni štab već neko vreme prati. Njegov fokus bio je na igrama u klubu, napretku i svakodnevnom radu, a poziv je došao kao potvrda svega što je u prethodnom periodu uradio.
„Iskreno, nisam ni znao da me prate. Moje je bilo da igram, napredujem i pomognem ekipi i klubu. Zato mi je drago što su primetili moje igre. Možda je i bolje što nisam znao, jer onda igraš slobodnije i opuštenije.“
Džodić je fudbalsku školu prošao u Francuskoj, dok mu je odlazak u Španiju doneo priliku da upozna potpuno drugačiji stil fudbala. Upravo kombinaciju iskustava iz dve zemlje vidi kao važan deo svog razvoja.
„U Francuskoj sam prošao celu školu fudbala i tamo praktično sve naučio. U Španiji je drugačija igra, drugačiji fudbal i drugačiji zahtevi. Pokušao sam da spojim ono što sam naučio u Francuskoj sa onim što sada učim u Španiji i mislim da je to oblikovalo moju igru.“
Milan čuva Pavlovića: Na stolu novi ugovor i povećanje plate
Sa 190 centimetara visine, dobrim fizičkim predispozicijama i tehničkim kvalitetima, Džodić može da odgovori na više zahteva u veznom redu. U prethodnom periodu bio je više usmeren na defanzivne zadatke, dok sada želi da bude konkretniji u završnici i da se češće pojavljuje u opasnim zonama.
„Prošle sezone sam više bio defanzivno orijentisan, a sada pokušavam da budem bliže protivničkom golu, da postižem golove i na taj način pomognem ekipi.Rekao bih da sam kompletan vezni igrač“.
Dok je odrastao, jedan od igrača kojima se posebno divio bio je Pol Pogba. Kod nekadašnjeg francuskog reprezentativca dopadala mu se kombinacija fizičke snage, tehnike i načina na koji je povezivao različite faze igre.
„On mi je bio idol. Ima tehniku ’desetke’, a istovremeno je fantastičan u duel igri. Ima i sličnu građu kao ja. Pokušavao sam od njega da naučim pomalo od svega.“
Sada će imati priliku da trenira sa fudbalerima koje je godinama gledao preko televizije. Dušan Tadić, Sergej Milinković-Savić, Saša Lukić i Nemanja Gudelj samo su neki od iskusnih reprezentativaca od kojih želi da uči, a Džodić ne krije koliko mu znači što je dobio priliku da bude deo takvog društva.
„To su vrhunski igrači koje gledam još od kada sam bio mali. Sada je san deliti teren i trenirati sa njima. Gledaću da od svakog uzmem ponešto i naučim što više.“
Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima otac Nenad Džodić, nekadašnji profesionalni fudbaler i reprezentativac, koji je sinu od najranijih dana pomagao savetima i prenosio mu iskustvo stečeno tokom igračke karijere.
„Kada sam bio mlađi, otac mi je mnogo pomagao, i na terenu i van njega. Gledao je moje treninge i utakmice i stalno mi davao savete. Iako nije igrao na mojoj poziciji, bio je profesionalni fudbaler i zna šta fudbal na tom nivou zahteva. Mnogo mi je pomogao da stignem dovde.“
Gudelj dobio posebno priznanje FSS za 75 nastupa za Srbiju: „Uvek ću biti tu za reprezentaciju“
Iako je rođen u Francuskoj i veliki deo života proveo u toj zemlji, dilema oko reprezentativnog dresa za njega nije postojala. Srbija je bila njegov izbor, a nastup za A tim predstavlja ostvarenje jednog od najvećih fudbalskih snova.
„Za mene je to najlepši osećaj na svetu. Velika je čast biti pozvan i nositi dres Srbije. „Svaki put kada dobijem poziv u reprezentaciju osećaj je neverovatan. Za mene je to najlepši osećaj na svetu. Velika je čast biti pozvan i nositi dres Srbije.“
Put do seniorske reprezentacije gradio je kroz mlađe kategorije, gde je imao priliku da radi sa Radovanom Krivokapićem, Ljubinkom Drulovićem, Aleksandrom Kolarovim i Zoranom Batom Mirkovićem. Od svakog selektora poneo je određeno iskustvo…
„Od svakog selektora sam dobio neki savet i nešto novo. Trudio sam se da sve to zapamtim, sačuvam i primenim na terenu.“
Sada ga očekuje rad sa Veljkom Paunovićem, čiji je rad u Španiji već ranije pratio. Prvi utisci sa okupljanja su veoma pozitivni, a Džodić je posebno srećan zbog činjenice da je dobio priliku da bude deo A reprezentacije.
„Znao sam ga i ranije, jer je radio u Španiji. Prvi utisci su zaista sjajni i presrećan sam što sam dobio poziv“.
Srbija sada ulazi u novi ciklus i očekuju je zahtevne utakmice u Ligi nacija, a Džodić smatra da nema potrebe razmišljati previše unapred.
„Treba da idemo utakmicu po utakmicu. Sada je najvažnija Grčka. Ne poznajem njihove igrače lično, ali verujem u našu ekipu i verujem da možemo da pobedimo.“
Iako je Evropsko prvenstvo 2028. godine još daleko, Džodić ne krije da bi nastup na velikom turniru bio nešto posebno. Ipak, svestan je da je do tada potrebno napraviti još mnogo koraka.
„Iskreno, gledam samo ovaj trenutak. Želim da budem sto odsto koncentrisan, da se pokažem u najboljem svetlu i da kao ekipa napravimo nešto dobro“, završio je Džodić.
