Tek je deset kola iza nas, pa je rano izvlačiti konačne zaključke, ali se već sada neke stvari prilično jasno naziru u Superligi Srbije. Crvena zvezda je napravila ozbiljnu razliku na vrhu, Vojvodina pokazuje da bi mogla da bude njen najuporniji pratilac, dok se iza njih vodi velika i izuzetno zanimljiva borba za mesta koja vode u Evropu.
Crveno-beli su posle deset utakmica na vrhu sa 28 bodova, šest više od drugoplasirane Vojvodine. Zvezda je do sada upisala čak devet pobeda i jedan remi, uz gol-razliku 24:3, što dovoljno govori o tome koliko dominantno je otvorila sezonu.
Zbog svega viđenog u dosadašnjem delu prvenstva, teško je ignorisati činjenicu da Zvezda deluje kao glavni favorit za titulu, što je bila i na početku sezone. Naravno, sezona je duga i mnogo toga može da se promeni, ali crveno-beli su daleko najkvalitetniji i najširi tim u ligi i trebalo bi čudo da neko ugrozi aktuelnog prvaka.
Ipak, ako neko trenutno može da im poremeti planove, onda je to Vojvodina. Novosađani su odlično otvorili prvenstvo, trenutno su drugi sa 22 boda, a u prvih deset kola ostvarili su sedam pobeda. Posebna je svakako skorašnja, u Humskoj, kada su slavili sa 1:3.
A onda počinje ono mnogo zanimljivije.
Od trećeplasiranog Radničkog 1923, koji ima 17 bodova, pa sve do devetog Čukaričkog sa 11, razlika je svega šest bodova. Između njih su Mladost sa 16, IMT sa 15, Železničar i Radnik sa po 14, Novi Pazar sa 13 i Čukarički sa 11. To znači da praktično nekoliko dobrih ili loših kola može potpuno da promeni sliku borbe za evropska mesta.
Tu je i OFK Beograd sa devet bodova, koji još uvek nije daleko od te grupe. Upravo zato bi borba za Evropu mogla da bude jedna od najzanimljivijih priča ovog prvenstva. Mnogo ekipa je bodovno veoma blizu, pa će svaki kiks imati svoju težinu, a jedan niz pobeda mogao bi klub iz sredine tabele da lansira nekoliko pozicija više. To bi moglo ovoj sezoni elitnog ranga domaćeg fudbala da da poseban šmek i učini ligu zanimljivom za praćenje.
Ipak, jedna ekipa muči potpuno drugačije muke. Da na slepo pitate nekoga, koji tim se nalazi ispod svih pomenutih, pa verovatno niko ne bi rekao ovo ime.
Partizan.
Crno-beli su posle devet utakmica tek na 11. mestu sa osam bodova, uz samo dve pobede, dva remija i čak pet poraza. Poslednji meč protiv Radnika u Surdulici možda najbolje oslikava haos u kojem se ekipa nalazi – Partizan je četiri puta tresao mrežu, a nije pobedio.
Još poraznije izgleda kada se pogleda koliko Partizan zaostaje za ekipama koje trenutno razmišljaju o Evropi. Radnički 1923 ima 17 bodova, što je čak devet više od crno-belih, dok je razlika u odnosu na četvrtoplasiranu Mladost osam bodova.
I to je ono što situaciju u Humskoj čini toliko neobičnom.
Dok se gotovo cela gornja polovina tabele gura za evropske pozicije, Partizan se nalazi izvan te priče. Umesto borbe za vrh, crno-beli trenutno gledaju kako da uopšte uhvate priključak sa ekipama koje realno, uz dužno poštovanje svima, nisu merilo za klub iz Humske.
Naravno, do kraja prvenstva ima još mnogo da se igra i osam bodova posle devet utakmica ne znači da je evropska priča završena. Partizan ima dovoljno vremena da popravi plasman. Međutim, ako se ovakav trend nastavi i crno-beli na kraju zaista ostanu bez mesta koje vodi u Evropu, bio bi to jedan od najtežih rezultatskih udaraca za klub u novijem periodu.
Jer, dok Zvezda trenutno sigurnim koracima korača ka novoj tituli, Vojvodina pokušava da joj se približi, a čitava grupa klubova vodi borbu za evropske pozicije – Partizan se za sada nalazi potpuno izvan svih i vodi drugačije borbe, što na terenu, što van istog.
A to je, za klub njegovog imena i ambicija, možda i najveći paradoks ovogodišnje Superlige.