Nekadašnji NBA as i doskorašnji košarkaš Partizana, Džabari Parker, u intervjuu za Sport klub progovorio je o turbulentnom periodu u crno-belom dresu, odlasku Željka Obradovića, kao i o incidentu na treningu koji ga je duboko potresao.
Odlazak najtrofejnijeg evropskog trenera bio je tek početak teškog perioda za crno-bele. Prema Parkerovim rečima, ključni problem nastao je u samim temeljima tima onog trenutka kada je Željko Obradović napustio klupu.
Sve uvek počinje od lidera. Moj posao kao igrača jeste da dolazim na treninge i da, najbolje što mogu, sledim uputstva. Kada ukloniš lidera, čoveka na kojeg se svi oslanjaju, stvari postaju teške – započinje Parker.
Ipak, uprkos promenama i problemima koji su usledili, Amerikanac ističe da je njegov stav i uloga u timu ostala profesionalna do samog kraja.
Kada sastavljaš tim, pokušavaš da napraviš najbolju moguću ekipu. Imali smo potencijal, ali to ne znači da će se stvari uvek odvijati onako kako ljudi očekuju. Najvažnije je da nikada ne odustaneš. Od samog početka govorio sam da ću biti profesionalac – to je moj posao. Kada sam odlučio da dođem ovde i da se žrtvujem, zaista sam to mislio. Stvari se menjaju i moraš da se prilagođavaš, ali moj posao je bio da se pojavim svakog dana i dam sve od sebe.
Nakon Obradovićevog odlaska, Partizan je ušao u izuzetno nestabilan period praćen lošim rezultatima i nezadovoljstvom sa tribina. Kulminacija tenzija dogodila se tokom FIBA reprezentativnog prozora u novembru, kada je došlo do ozbiljnog incidenta na treningu.
Parker otvoreno sumnja da taj događaj nije bio slučajan:
Smatram sebe intelektualcem, čovekom koji mnogo razmišlja. Sva deca iz komšiluka znaju da obično treniramo ujutru od 11 do jedan. Međutim, tog dana zakazan je trening u veoma neobično vreme, oko šest uveče. Najviše me je iznenadilo kada se ispred dvorane pojavilo oko 2.000 navijača. Imali su cigle, utrčali su, provalili u objekat i upućivali nam pretnje.
Bivši igrač Partizana javno postavlja pitanje bezbednosti i same pozadine incidenta:
Meni je to delovalo kao da je sve bilo namešteno. Ko je mogao da im da tu informaciju? Ko im je rekao kada ćemo biti tamo? Bilo mi je izuzetno čudno i sumnjivo da ljudi van ekipe znaju raspored. Neko ko je znao za trening očigledno je to prosledio drugima…
Prizor koji je doživeo u Beogradu vratio ga je na neke teške trenutke iz prošlosti, izazvavši emotivnu reakciju i posttraumatski stres.
Dolazim iz drugačijeg okruženja. Kada neko provali u nečiju kuću, kada izbije nasilje ili se pojavi oružje, to budi posttraumatski stres. Nisam navikao na takvu vrstu nasilja na radnom mestu. Srpska kultura je prošla kroz mnogo ratova i ljudi su ovde čvršći — možda nisu imali nameru da nas ugroze, ali za mene je to bilo veoma intenzivno i stresno.
Na kraju, Parker se osvrnuo i na ponašanje navijača u dvorani tokom utakmica koje su usledile:
Ne znam zašto su bili ljuti na nas, mi nismo bili krivi za trenerov odlazak. On je odrastao čovek, doneo je odluku za koju je smatrao da je najbolja za njega i nikome ne duguje objašnjenje. A onda smo počeli da gubimo utakmice pod pritiskom čitavog tog ludila… Navijači mogu da podržavaju tim, ali zašto dolaziti na utakmicu sa idejom da gađaš igrače? Da li očekujete najgore pa unapred odlučite da bacate baterije, upaljače ili pivo na parket? To me je zaista povredilo – zaključio je Parker.
Pročitajte još…
FNC 34 Skoplje: Svi rezultati i brutalan nokaut Bojkovića za pojas