Fudbaleri Crvene zvezde su u poslednjem kolu ligaške faze Lige Evrope remizirali sa Seltom (1:1) na stadionu „Rajko Mitić“, a iako se meč pamti po rezultatu, jedan od njegovih najupečatljivijih trenutaka bio je evropski debi Adema Avdića, momka iz Loznice koji je te večeri u dresu crveno-belih napravio prvi veliki korak u seniorskom fudbalu.
Sa svega 18 godina, Avdić je debitovao u Ligi Evrope protiv ekipe iz španske La Lige, i to u ambijentu koji ne prašta greške. Marakana, ritam, pritisak, brzina – sve ono što mlade igrače najčešće slomi, njega je, čini se, samo dodatno učvrstilo.
Kada je Dejan Stanković u 50. minutu odlučio da iz igre izvede iskusnijeg Naira Tiknizjana i pruži šansu mladom levom beku, na tribinama je bilo nervoze. Razumljive. Protiv sebe je imao brzonogog Havija Ruedu, a iza sebe – ogroman reflektor evropske scene. Međutim, nije mu bilo potrebno mnogo vremena da pokaže da je spreman. Jedan hladnokrvan izlazak sa loptom, nekoliko sigurnih pasova, duel bez povlačenja noge – i poruka je poslata. Adem Avdić ne pripada tu „slučajno“.
Pročitajte još…
Naravno, bilo je i trenutaka koji dolaze sa neiskustvom. Ali ono što je ostalo upečatljivo jeste hrabrost. Nije se skrivao, nije birao lakša rešenja, a stigao je i da učestvuje u napadu, kada je sredinom drugog poluvremena pronašao Marka Arnautovića u kaznenom prostoru rivala.
Sam Avdić je posle utakmice, bez velikih reči, objasnio kako je sve izgledalo iz njegove perspektive:
– Verovali ili ne, mnogo je lakše igrati evropske utakmice nego one u Superligi. Hvala stručnom štabu na ukazanoj prilici i nadam se da sam ispunio njihova očekivanja.
Rečenica koja govori mnogo o mentalitetu. O odsustvu straha. O tome da evropska scena za njega nije bila šok, već izazov.
Pročitajte još…
Nije iznenađenje što je upravo takav utisak ostavio i na Dejana Stankovića, koji nije krio zadovoljstvo posle meča.
– Na malog Avdića sam preponosan. On je dete koje me je na pripremama, pored Gudelja, oduševilo. Kostov je već igrač, ja ga ne gledam kao mladog, i on je imao teškog protivnika, nije ništa strašno. Avdiću sam rekao da uđe slobodno, da se opusti se i igra fudbal, kao i da je ovo njegov momenat. U mom prvom mandatu je igralo dosta mladih igrača, igrao sam sa bonusima i pre pravila o bonusima. Bilo je dosta momaka koji su debitovali. Nisam imao problem niti dilemu da li da uvedem Avdića. Avdić ulazi sigurno, nebitno da li će igrati dobro ili ne, ušao je kao igrač Crvene zvezde. Sada , kada raščlanimo, 18 godina debi u Evropi na Marakani, mislim da on neće spavati. Želim mu svu sreću, neka nastavi ovako. Biće i teških momenata, sećate se Erakovića, odličan debi, pa nekoliko loših utakmica. Istrpeli smo ga i izgurali i danas je reprezentativac. Ne treba mlade da sputavamo, treba im dati prostor i da pogreše. Pogrešiće, ali ja stvarno verujem u njih.
Te večeri Stanković je istovremeno na terenu imao četvoricu igrača stasalih u Zvezdinoj školi – Kostova, Stankovića, Lučića i Avdića. Slika koja govori više od bilo kakve strategije ili najave. Adem Avdić je prošao put koji je danas sve ređi – strpljivo, bez prečica. Omladinske selekcije Crvene zvezde, iskustvo u OFK Beogradu i Grafičaru, rad, čekanje šanse. I kada je došla – nije se uplašio.
Ovo je bila njegova evropska inicijacija. Ne kraj, ne vrhunac, već početak. Početak jedne priče u kojoj Crvena zvezda ponovo pokazuje da zna da prepozna trenutak, a mladi igrači – da znaju kako da ga iskoriste.
Ako je suditi po onome što je pokazao protiv Selte, Adem Avdić je spreman da uči, da greši i da raste. A to je, u ovom trenutku, najvažnije.