Mnogo nelogičnosti povodom optužbi na račun crveno-belih
Optužba ozbiljna, tako je treba i tretirati. Ekip je očigledno priču proverio, istraga je pokrenuta i francuski list se tu osigurao. Uostalom, u ovakvim situacijama ništa ne bi smelo da ostane nerazjašnjeno. I baš zato treba postaviti pitanje: šta ako se ispostavi da cela priča o “visokom funckioneru” Crvene zvezde koji je navodno želeo da uplati 5.000.000 evra na poraz srpkog šampiona od Pari Sen Žermena sa pet golova razlike jednostavno – nije tačna?
Osnovo načelo sudske prakse kaže: niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno. A u ovoj priči objektivno ima brojnih nelogičnosti.
Prvo, uplatiti 5.000.000 evra na jedan meč uopšte nije jednostavna rabota. Ne postoji kladionica u Evropi koja će na ovako visoku kvotu primiti makar i izbliza toliku sumu. Čak i kada bi se toliki novac podelio na manje uplate i više kladionica zahtevao bi ozbiljnu organizaciju, na desetine umešanih, ne jednog visokog funkcionera. Toliki broj sumnjivih uplata izazvao bi pažnju međunarodnih, pre svega evropskih organizacija koje prate ovakve slučajeve.
Ostaje dalje opcija Daleki istok, područje koje nadležni organi u Evropi teško mogu da kontrolišu. Ali, ako se tamo uplaćivao novac, zašto su onda francuski ispektori dobijali dojave o nekakvim sastancima u Parizu? Između ostalog i sa predsednikom Pari Sen Žermena Naserom Al-Kelaifijem. Zašto bi uopšte crveno-beli, ako su već rešili da puste rivala, morali da im to i kažu? Izgubiti se može i bez znanja protivnika. U svakoj nečasnoj radnji benefit je kad imaš što manje svedoka, ne što više.
Prvi sastanak – jasno se to navodi u inicijalnoj vesti – trebalo je da se održi dan pre meča u Parizu. Niko se nije pojavio i inspektori su džaba izlazili na teren. Dojavu za drugi sastanak francuski istražitelji su navodno dobili prekasno, pa nisu stigli da na vreme provere lokaciju.
I tu dolazimo do suštine. Cela priča je krenula od neimenovanog Uefinog doušnika. Ako se setite skorašnjeg skandala sa Skenderbegovim meriftelucima setićete se i da su sumnje počele zbog neuobičajeno visokih opklada. Uefa ih dobija u saradnji sa kladionicama. U Zvezdinom “slučaju”, sva regulatorna tela i kladioničarska udruženja jasno su objavile: neuobičajenih uplata nije bilo. Sve je počelo na osnovu izjava “doušnika sa kredibilnim pedigreom”.
A šta ako se ispostavi da doušnik ipak nije toliko kredibilan? Šteta načinjena Zvezdinom ugledu već je napravljena. Ekip se ponavljamo obezbedio. On se pozvao na istragu koja po onome što znamo i jeste otvorena. Istraga je pokrenuta na Uefin signal. Uefa je poslušala anonimnog doušnika. I dok se cela priča ne istraži njegov identitet bi svakako i morao da ostane takav.
Ali šta ako istraga pokaže da ničeg sumnjivog u Zvezdinom porazu nije bilo? Šta ćemo onda sa doušnikom i njegovim kredibilnim pedigreom? Lažno optuživanje takođe je krivično delo. Čak i kada dođe od Uefe, odnosno njenog doušnika.