Status mladog reprezentativca trebalo bi da bude rešen do kraja sezone
Meseci istine pred Partizanom. Može li ovaj tim na proleće bolje nego jesenas, hoće li biti odbranjen pehar Kupa Srbije, da li će igra biti sadržajnija posle prvih priprema pod komandom Zorana Mirkovića, koliko je realno očekivati plasman u grupnu fazu UEFA takmičenja krajem avgusta…
U nizu dilema, nad Humskom 1 lebdi još jedna: kakav je status Danila Pantića?
Vezista Čelsija, na pozajmici među crno-belima, važi uz Marka Jankovića za najkreativnijeg fudbalera sadašnje generacije i logično je zapitati se hoće li i naredne sezone nositi dres Parnog valjka. Ako Partizan želi da ga zadrži potrebno je da plati 3.000.000 evra! Na toliko je postavljena otkupla klauzula u ugovoru o pozajmici mladog reprezentativca srpskom klubu. Ubačena je na insistiranje londonskih Plavaca, kad su letos najpre i sami produžili saradnju sa Pantićem do juna 2021, a zatim sa Partizanom potpisali sporazum o drugoj pozajmici u poslednje dve sezone.
Dan pre kraja prelaznog roka: Anderleht i Rikardo Gomeš!
Čelsijeva praksa je da fudbalere na koje trenutno ne računa šalje na zajam – čak 42 takva su trenutno rasuta po svetu – a postavljanjem otkupnih klauzula osigura priliv novca na koji teško da bi mogao da računa ako bi neko od njih samo trenirao u centru „Kobam“. Pantić je svestan da kod Mauricija Sarija ne može da očekuje šansu, ali je pitanje da li Partizan ima novca da ga zadrži trajno i tako dobije igrača 100 odsto u svom vlasništvu, od kog bi mogao da crpi i sportski i ekonomski benefit. Ako je suditi prema poslednjim dešavanjima – ne, jer je čak i 400.000 evra, koliko je je Stromsgodset tražio za Tokmaka Nguena bilo previše, pa je hitronogi vezista poreklom iz Kenije završio u Ferencvarošu. Ako se tako posmatraju stvari Danilo Pantić će posle dve sezone u Partizanu karijeru nastaviti na novoj adresi…
Pod uslovom da u međuvremenu nabave novac crno-beli bi mogli da otkupe njegov ugovor, a dok se to ne desi, pred stručnim štabom je dodatni izazov: šta sa Dačom Pantićem? Na jednoj strani, neko bi rekao „zašto se razigrava igrač na kog klub u narednoj sezoni neće moći da računa?“ ili „kakvu korist od toga Partizan ima?“, međutim, ima li Bata Mirković luksuz da se, tek tako, odrekne jednog od retkih fudbalera aktulenog sastava sposobnog da napravi razliku na terenu? Pogotovo što je bilo utakmica na kojima je tim trokirao bez njegove pomoći.
Naravno, na kraju se pita i sam igrač. Nekoliko puta je javno isticao da mu prija povratak na Topčiderskom brdu, međutim, ni njegovi klasići iz generacije 1996. nisu više u Partizanu. Andrija Živković je otišao posle tri sezone, od čega je završih šest meseci bio suspendovan, Miladin Stevanović proveo dve godine na relaciji Teleoptik – Humska, a Nemanja Radonjić nije ni stigao da debituje za prvi tim. Možda posle dve godine u srpskom fudbalu želi i sam više, da opet proba u inostranstvu, a pride ga na leto čeka Prvenstvo Evrope za mlade reprezentacije, gde sam sebi može da podigne cenu.
Ova od 3.000.000 evra deluje, iz sadašnje perspektive, za Partizan nedostižna.