Foto: FK Partizan
Počela je izgradnja Nacionalnog stadiona, za koji je krajnji rok da se završi kraj 2026. godine.
U međuvremenu fudbalski klub Partizan se susreće sa jednom od najtežih situacija u ovom veku. Pet poraza u nizu, nesigurno i drugo mesto i ono najgore – večiti rival po sedmi put u nizu šampion Srbije.
Mnogi krivce traže u vlasti, u upravi crveno-belih, u sudijama… Ne žele čelni ljudi Partizana da se pogledaju u ogledalo, a ni navijači ne smeju da pogledaju na svoju tribinu i zapitaju se zašto ih nema više od hiljadu, dve na stadionu.
Kada je Crvena zvezda gledala šestogodišnju dominaciju crno-belih, Marakana je bila puna protiv Donjeg Srema, Spartaka iz Subotice, Smedereva i drugih ekipa. Partizan bi rešenje mogao da nađe u Nacionalnom stadionu.
Selidba na novi teren bi mogla da privuče navijače, jer novina uvek donese nešto dobro bio to klub ili nešto drugo. Ako bi Partizan nastavio sa ovakvim partijama i sezonama do njegovog završetka, Nacionalni stadion bi možda mogao da bude izlaz iz krize. Prodajom stadiona u Humskoj se mogu rešiti mnoga dugovanja i konačno bi Partizan mogao da stabilizuje finansije. Sa druge strane u Surčinu može sve početi od nule i crno-beli se mogu vratiti na stare staze slave.
Takođe, ukoliko bi se crno-beli preselili na Nacionalni stadion, navijači Partizana bi sasvim sigurno pratili utakmice u znatno boljim uslovima. Komfor i bolja usluga bi uticali i na veću posetu navijača, a u prilog tome svedoči i primer košarkaških utakmica Partizana i Crvene zvezde u Areni. Osim toga pozicija Nacionalnog stadiona bi olakšala i dolazak navijača iz unutrašnjosti, a mnogi gradovi bi bili udaljeni na manje od sat vremena vožnje. U Partizanu ozbiljno razmišljaju o pomenutoj soluciji, koja bi im omogućila kvalitetan restart, ne samo kada je poseta, već i kada su finansije u pitanju, a za kvalitetnu selekciju igrača će već morati sami da se potrude.
Ima vremena da se diskutuje o tome, ali jedno je sigurno – promene u klubu kakav je Partizan su neizbežne.