Predsednik FSS Slaviša Kokeza je jedan o retkih ljudi koji imaju direktnu komunikaciju sa Čeferinom
Nekadašnji generalni sekretar FSS, a sada direktor Nacionalnih asocijacija UEFA u razgovoru za Večernje novosti analizirao je stanje u srpskom fudbalu, govorio o tome koliko će promene u sistemu takmičenja UEFA uticati na ovdašnje klubove, ali i o stvarima koje bi mogle da se poprave u narednom periodu.
“Ova godina je jedna od najuspešnijih od postojanja FSS. Selekcija je odigrala korektno na Mundijalu u Rusiji, osvojeno je prvo mesto u Ligi nacija, mlada selekcija se plasirala na EP, a ostale selekcije su u elitnoj grupi kvalifikacija, Mažić je sudio u finalu Lige šampiona i na Mundijalu bio jedan od ozbiljnih kandidata za finale. Zvezda i Partizan su igrali nokaut fazu Lige Evrope, pa su crveno-beli tome dodali ‘bum’ ulaskom u Ligu šampiona. Samo onaj ko neće da pogleda činjenice može da kritikuje FSS”, kazao je Laković za Novosti.
Iako je sigurno naš najuticajniji čovek u UEFA, koji uvek pomaže savetima, Laković otkriva da FSS i evropska kuća imaju jaku saradnju mimo njega.
“Predsednik Slaviša Kokeza je jedan od retkih funkcionera u regionu koji ima direktan kontakt sa predsednikom UEFA, što je veoma bitno”.
Izveštaji o sumnjivim mečevima stalno pristižu u FSS iz UEFA.
“UEFA ima zvaničnog partnera koji se zove Sport radar, on za nas prikuplja sve anomalije na beting tržištu. Ukoliko se dese anomalije, pali se crvena lampica i šalje se informacija savezima. Nesporno je da je FSS imao određeni porast sumnjivih utakmica, a poručio bih da ubrzaju rad na tome, jer postoje i zemlje kao što je Kipar koje su brzo rešile problem. To nije samo posao FSS, već i Tužilaštva i policije. Samo sinergijom svih može se doći do rezultata”.
UEFA je na klupskom nivou pokazala spremnost da menja i rizikuje. Liga šampiona neće menjati format ni učesnike do 2024. godine, ali nova „Liga Evrope 2“ je samo posledica odluke UEFA da od 2021. ima tri takmičenja sa po 32 kluba u grupnoj fazi.
“Prvak Srbije igraće, kao i do sada, u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Niti će mu biti lakše, niti teže da dođe do grupne faze, ali mislim da će mu biti lakše da na jesen igra u Evropi. Novo takmičenje, koje će dobiti ime u narednih šest meseci, omogućiće da umesto sadašnjih 48 klubova igraju 64 u LE. Umesto dosadašnjih 26 saveza, projekcija je da će 34 saveza imati klub u grupnoj fazi, imaćemo 77 utakmica više, a opredeljen je i budžet za ove dve Lige Evrope od 700 miliona evra. I sve je rađeno u dogovoru sa EKA, udruženjem klubova Evrope”.
Srbija mora da napada 15. mesto na listi koeficijenata zemalja kako bi igrala u LE, ali i dobila direktno mesto u LŠ.
“Ovu sezonu započeli smo sa 28. mesta, sledeću ćemo prema našim kalkulacijama sa 25, i naš „gol“ je da do 2024. dođemo do tog 15. mesta. To ne mogu samo Crvena zvezda i Partizan, već moraju svi zajedno. Neće biti lako, ali nije nerealno. Kakav je zamajac ulazak u Ligu šampiona, vidite na primeru Zvezde. Samo takmičenje povuklo je ulaganje više od deset miliona evra u infrastrukturu. To nama treba. Nama treba jaka Zvezda, ali i jaki Partizan, Vojvodina, Radnički Niš… Nadam se da će naši klubovi iskoristiti ovu dobru 2018. godinu kao putokaz za naredne. Imaju jak motiv pred sobom”.
Laković otkriva i želju FS Srbije da nacionalni stadion bude organizator nekog od finala Lige šampiona i Lige Evrope.
“Meni je drago da postoji ta želja i ambicija, da smo prvi put pričali o ozbiljnim projektima. UEFA uvek gleda da ravnomerno po Evropi podeli domaćinstva velikih takmičenja, iako su opšti kriterijumi, ne samo fudbalski, jako visoki. Pa, u Kijevu smo imali problem sa hotelskim kapacitetima. Ali voleo bih da vidim u narednih 10 godina neko veliko finale u Beogradu”.