Zakuvava se pred derbi.
Trener beogradskog Partizana Aleksandar Stanojević je na konferenciji povodom večitog derbija, održanoj dva dana pre pomenute utakmice, otvoreno rekao da će sasvim sigurno Svetozar Marković početi meč. Ono što je pod znakom pitanja je ko će mu biti parnjak. Knjiga spada na dva slova, to mogu biti ili Maki Banjak ili Bojan Ostojić. Takođe, trener crno-belih ima nedoumicu i što se tiče novog centarfora Žan Kristofera Bajbeka, Filipa Holendera i Bibras Natha…Ali sigurno je da će Miloš Jojić biti starter protiv Crvene zvezde.
Biće to vezisti iz „klase 1992“ premijerna utakmica ove sezone, prvi takmičarski meč posle tri i po meseca, što je podatak koji bi nekim drugim fudbalerima mogao da predstavlja opterećenje, međutim, iz „Zemunela“ stižu informacije da je fizički spreman za najveće napore. Mentalno, dakako.
Posebnost 163. večitog derbija, iz Partizanovog ugla, tiče se nagoveštaja da bi stručni štab na čelu sa Aleksandrom Stanojevićem mogao da koristi Miloša Jojić na poziciji levog krila.
Ovdašnji ljubitelji fudbala su ga tokom prvog mandata u Humskoj 1 upoznali kao centralnog veznog, igrača sposobnog da dejstvuje iz drugog plana, čak je na nekim mečevima pre transfera u Borusiju iz Dortmunda igrao špica (!?), a malo ko zna da je popularni Zeka sposoban da se pojavi kao „osmica“ ili pokrije celu stranu.
Kad je Istanbul Bašakšehir odobrio pozajmicu u Volfzberger, Jojić je nominalno došao u Austriju kao igrač sredine terena, međutim, u tamošnjoj Bundesligi trener Ferdinand Feldhofer ga je koristio na levoj strani manevera, maltene kao krilo. Ispalo je dobro. I za Volfzberger (ponovni plasman u Ligu Evrope) i za Miloša (naučio nešto novo).
– Nikad dosad nisam igrao u rombu, prvi put sam se ovde susreo s tom formacijom i mislio sam da ću da „riknem“. Pozicija „osmice“ u takvom sistemu zahteva nenormalno trčanje. Vrše se ogromni pritisci na rivala, trener insistira na visikom presingu, ne na vraćanju na svoju poziciju, stalno moraš da si unutra. Kad su mi predočili zahteve mislio sam da ću se raspasti, međutim, način života i ishrane promenjeni pre nekoliko godina pomogli su mi da se bez većih problema prilagodim i takvom zahtevu. Primera radi, trčim prosečno 12 kilometara po utakmici, od čeka oko 1.700-1.800 u visokom intenzitetu. Najviše u ekipi. Čak sam najbrži kad je sprint u pitanju, instrumenti pokazuju 34,1 kilometar na sat – govorio je proletos Jojić baš za MOZZART Sport o modifikovanoj ulozi.
