Foto: Espreso
Ponovo su se na utakmici sa Real Madridom videle velike slabosti Partizana pod vođstvom Željka Obradovića koje bi, ovoga puta, mogle da koštaju Partizan učešća u plej-inu i ponovo ga ostave bez borbe za trofej o kom se sve češće (glasnije ili stidljivo) priča od trenutka kada se čuveni selektor vratio u zemlju košarke.
Partizan je tokom sezone postao poznat kao ekipa koja dozvoli protivniku da se na početku meča razigra, a samim tim i emotivno istroši kako bi ih, nošeni podrškom sa tribina ,,prelomili’’ u završnici utakmice i odneli pobedu. Međutim, kada igrate protiv kraljevskog kluba jasno je da se ne pitate mnogo, te su crno-beli od početka morali da daju maksimum i nadaju se lošem danu španaca koji, ipak, nije usledio. Naprotiv, Real je napravio izuzetnu seriju od 14:0 tokom treće četvrtine koju je Obradović mogao samo da posmatra iako je imao vremena da pronađe rešenje s obzirom da se sve odigralo veoma brzo, a u košarci dva minuta može da promeni čitav tok utakmice.
Obradović je morao da bude spreman na period utakmice u kom će na terenu da postoji samo jedan tim i da bolje rasporedi minutažu igračima koji će tu nezgodnu fazu uspeti da iznesu. Ponovo je ,,do iznemoglosti’’ forsiran Kevin Panter dok je sve bolji Doužir dobio samo 12 minuta. Fakundo Kampaco od ranije ima iskustva kako izaći na kraj sa Panterom i Avramovićem što je radio bez problema i nosio gostujući tim do pobede, dok je Obradović pogubio sve konce utakmice.
Loša rotacija i selekcija minutaže, uz prelako dozvoljenu seriju za protivnika bez ikakvog odgovora u nastavku su svakako pitanja kojima najtrofejniji srpski trener mora da se pozabavi ukoliko želi da izbori plej-in. Naročito zbog činjenice da će Partizan, ukoliko prođe među najboljih osam timova najverovatnije igrati upravo protiv tima koji predvodi Ćus Mateo, Željko Obradović mora da dobro istraži sve tačke utakmice u kojima je pošlo naopako, a bilo ih je dovoljno za analizu.
