Foto: Mondo
Fudbalski klub Partizan, poput večitog rivala, ima impozantan omladinski pogon iz kog svake godine mnogobrojni igrači neretko dođu i do prvog tima, a često im se predviđa blistava budućnost i neverovatne karijere. U poslednjih nekoliko godina vrlo je malo ,,Partizanove dece“ koja su zapravo uspela da ispune sve što se od njih očekivalo i deluje da nikada neće moći da dostignu uspeh velikih igrača poput Aleksandra Mitrovića, Strahinje Pavlovića ili Andrije Živkovića.
U poslednje vreme pravilo bonusa u srpskom fudbalu često postaje meta kritike javnosti iz više razloga kojima se nećemo ovde baviti. Svakako, zahvaljujući navedenom pravilo Partizan je uspeo da do prve postave dovede igrače poput Nemanje Jovića, Nikole Terzića, Sameda Baždara… ali nakon što dobiju potrebnu minutažu, fudbaleri koji se uvažavaju kao najtalentovaniji izdanci omladinske škole za sad nisu napravili preterani ,,bum“ u karijerama. Primera radi, nakon što je Jović nekoliko sezona imao relativno zapaženu ulogu u dresu Partizana, osećalo se da može da napravi veliku karijeru i igra za ozbiljne timove. Stekao je u timu iz Humske iskustvo igranja čak i evropskih utakmica i postigao i gol u Ligi Konferencija. Nakon što više nije bio bonus, nije se znalo šta dalje sa njim, a utisak je da nije previše oduševio Partizan sa kojim nije nastavio saradnju već je ekspresno prodat u Portugal, tačnije u Eštoril gde je na terenu proveo samo tri utakmice i sakupio mizernih 13 minuta. Utisak je da će Jović teško da ulije poverenje tima s obzirom na šansu koju dobija, a bila bi šteta da vrhunac karijere doživi kao omladinac.
Veoma je slična situacija i sa Nikolom Terzićem koji je dve godine stariji od Jovića, ali je promenio klubova kao da je razlika nekoliko godina veća. Pozajmice u timovima poput Bandirmaspora su retko kom fudbaleru donele obećanu karijeru, a slična sudbina je zadesila i dvadesettrogodišnjeg napadača koji je u dresu Partizana postigao sedam golova. Danas nastupa za IMT i sva je prilika da će teško steći inostranu karijeru nasuprot superligaškoj.
Kada se radi o inostranim fudbalerima Filip Stevanović je jedan od momaka koji su možda i najviše obećavali. Nakon nekoliko provedenih godina u Partizanu mladi krilni napadač je prodat Mančester Sitiju! Iako se čini kao fantastičan potez, poznato je šta biva sa igračima koji umesto da se razvijaju u matičnom klubu momentalno pređu u jedan od najjačih timova na svetu. Pozajmice Herenvenu, Santa Klari i Valvijku su svakako bolje nego slučajevi Jovića i Terzića, ali nisu ni blizu potencijalu koji je mladi igrač imao.
Jednom kada se uđe u kolotečinu redovnih pozajmica i promena klubova u kojima niste starter kao što je ovde slučaj, veoma je teško vratiti karijeru na pravi kolosek, a pristup koji trenutno Paritzan ima prema mladim igračima nije dobar ni za klub, ni za reprezentaciju za koju je razvoj talenata od ključnog značaja.
