Foto: Printskrin
Bio je deo šampionske generacije Obilića, ali je fudbalu ostao veran i kada je kopačke “okačio o klin”. I danas sa “klasićima” odigra neku ševu, ali fudbal prati od najnižih liga do Zvezde, Partizana i reprezentacije.
– Gledam utakmice naše “A” reprezentacije i često sebe pitam, da li su to isti fudbaleri koji dolaze iz klubova u kojima igraju? Ako jesu, šta je problem, šta se dešava sa njima – kao iz topa će nekada britki defanzivac.
Šta vam “bode” oči?
– Njihov odnos prema dresu, grbu, himni… Prema fudbalu, navijačima. Kako je moguće da u klubovima izgaraju, a kad dođu u nacionalni tim nema ih nigde. To je moje ogromno razočarenje i ne samo moje već sigurno svih koji srcem prate fudbal.
Ko je krivac?
– Neću o imenima, ali neko mora da tim igračima podvikne, da lupim rukom od sto. Odnos prema reprezentaciji mora da bude pošten. Ovo kako je danas, nije to to.
Ni mlađe selekcije ne blistaju?
– Tek sam tu razočaran – nastavlja Babeu: Imamo talentovanu decu i to nije sporno, ali ko nam sedi u stručnim štabovima tih selekcija? Koji su to treneri. Ja decenijama pratim fudbal od najniže lige do najvišeg ranga. Poznajem milion trenera, ali za ove nisam čuo. Ne znam ni gde su igrali, iskreno.
Ima nekadašnji fudbaler i jednu poruku:
– Da li će neko nekada da se zapita, zašto brojne generacije sjajnih trenera neće da prihvate posao u reprezentaciji ili klubovima? Pa zato što to neće da im tate i mame određuju sastav, što neće da prihvate da mu igrača na trening dovode menadžeri. Zato smo danas tu gde jesmo – završio je Kuzman Babeu.