Foto: Starsport
Nakon turbulentnih događaja praćenih velikom bukom, kao i nedostatkom transparentnosti druge strane, Stonoteniski savez Srbije je predao upravljanje novim finkcionerima, koji će u naredne četiri godine voditi pomenutu krovnu insitituciju. U Kruševcu je održana Redovna skupština STSS, gde su tačke dnevnog reda zamenjene neprimernim scenama i nedoličnim ponašanjem pojedinaca.
Samo mesec dana kasnije, na Vanrednoj skupštini saveza, jedan od delegata se obratio na sledeći način:
–Žao mi je što moram prvo da se predstavim, ali ja većinu ljudi ovde ne poznajem i ne znam da su u našem sportu, a ovde su došli kao delegati da odlučuju o stonom tenisu u Srbiji – izjavio je jedan od delegata.
Bez obzira na sve, savez funkcioniše već dva meseca pod okriljem novog rukovodstva, i u ovom početnom periodu nema ozbiljnijih primedbi na rad vodećih funkcionera, što je i za očekivati kada nova vlast preuzme odgovornost. U razgovoru za „Max Sport“, legendarni stonoteniser i bivši predsednik saveza, Aleksandar Karakašević, se dotakao raznih aktuelnosti, a posebno na spekulacije i obmane koje se odnose na njega lično, kao i na tim sa kojim je sarađivao u prethodnih sedam godina.
–Savez sam zatekao u katastrofalnom stanju i u dugu od 11,5 miliiona, ovo napominjem zbog navodnih priča o trenutnom dugovanju koje se procenjuje na 10,5 miliona što apsolutno nije tačno. Gledajući inflaciju, tadašnji dug je bar duplo veći nego sada. Čim smo preuzeli kormilo saveza, podelili smo opremu regionima u vrednosti od 60.000 evra. Uz veliku muku smo došli do jedinog sponzora koji je pristao na saradnju (GEWO), koji nam je na kraju ostao dužan. Provlači se neka oprema koju smo mi poklonili, moram da napomenem da sam ja te stolove podelio a ne prodavao, tako da ne shvatam priču o dugovanju u iznosu od 200.000 evra – započeo je Karakašević.
Na računu mu stoji minus, kada su finansije u vezi saveza u pitanju, a priče o lopovluku ga ne zanimaju, jer zna odakle potiču.
–Svake godine je ista priča i ponoviću je opet. Uvek neko na kraju sezone mora da pozajmi izvesnu sumu da bi uopšte mogli da dobijemo finansije od ministarstva koje su mizerne. Sa 15 miliona dinara ne možete da napravite ozbiljan klub, a da ne pričamo o jednom savezu. Smatram da smo radili dobar posao koliko smo mogli, plate su bile na vreme isplaćivane, imali smo najveći broj priprema prethodnih godina, mlađim kategorijama su bili finansirani turniri poput Balkanskog i Evropskog prvenstva. Ljudi konstantno aludiraju na to da smo mi nešto ukrali, a ja vam odgovorno tvrdim da sam ja u minusu (svoj novac) od kad sam predsednik.
Sadašnji generalni sekretar je bio tu tokom najvećeg minusa, a rad na dve stolice mu nije nepoznat.
–Smatram da je veliku uspeh što je tokom mog mandata dovedena televizija, koje nije bilo sigurno u prethodnih 10 godina i više, ali moram biti iskren, nama fale rezultati. Sada je na potezu novo rukovodstvo, ali mislim da se trenutno mnogo vode nama nego samim rukovođenjem. Marko Jevtović (gen. sekretar) i ja smo poslednji dan pozajmili savezu novac, koji je omogućio da STSS dobije budžet i sredstva za finansiranje za narednu godinu. Nakon svega, najviše me čudi potez sadašnjeg generalnog sekretara, koji je bio desna ruka Zdenku Mađeru (ostavio savez u minusu u iznosu od 11.5 miliona i koji je pustio menice prvi dan nakon smenjivanja), sada komentariše naš postupak. Drugi klubovi pretpostavljam da nisu upućeni u to, ali me i ne čudi, zato sam tu da im kažem istinu.
Niko nije uspeo da dovede Evropsko prvenstvo u Srbiju više od 15 godina, a bivše rukovodstvo STSS je to učinilo u dva navrata.
–Vetaransko Evropsko prvenstvo smo dogovorili Marko Jevtović, Goran Kocić i ja. Nakon odlično održanog Evropskog prvenstva za mlade u Beogradu, dobili smo priliku da organizujemo još jedno veliko takmičenje, koje ako organizacija bude dobra, može da bude veoma isplativo. Znaju oni koji su najviše kritikovali, zašto je prvenstvo u Beogradu bilo u minusu, da je Novi Sad usled nedostataka morao da bude izbrisan iz planova. Jedino rešenje je bilo Arena i smatram da smo napravili sjajan posao, ali je usled nesrećnih okolnosti i neplaniranih troškova zbog premeštanja takmičenja, savez bio u minusu.
Ističe da o njemu priču šire ljudi koji ne bi trebalo da pričaju o moralnim načelima.
–Mnogo mi smeta slika koja se pušta u stonoteniski svet kako smo mi lopovi i prevaranti, a upravo su to ljudi iz aktuelnog rukovodstva. Generalni sekretar je u ovom sportu 30 godina, a koliko znam nije napravio izuzetan pomak u bilo kom aspektu. Na kraju krajeva, kad neko nakon šest godina rada sa vama, krene da radi na dve stolice, ne mogu baš reći da je izuzetan čovek. Njih ne bih da komentarišem, vreme će pokazati svoje.
U IO sada mnogo više zastupnika drugih firmi i klubova.
–Priče o sponzorstvu sa kompanijom JOOLA je takođe apsurdna. Moja supruga jeste zastupnik, zajedno sa sestrom Radeta Markovića i mi smo na osnovu mog i Radetovog drugarstva dobili mnogo dobar ugovor. Međutim, to je bio veliki problem pošto sam ja predsednik. Trenutno u savezu imamo ljude koji iza svog imena imaju razne kompanije, ali ne želim da ih reklamiram. Imamo takođe jednog fantastičnog novinara, koji igrom slučajeva zastupa jednu firmu. Setimo se velikog problema kada je Marko Jevtović kao generalni sekretar u isto vreme zastupao STK Crvena zvezda. Sada to više nije važno, jer se u UO nalazi više ljudi koji su zastupnici u svojim klubovima i direktno odlučuju o propozicijama takmičenja.
Kaže da će novi sistem zakazati i da će kvalitet velikom brzinom opadati.
–Niko ne razmišlja o novom sistemu, koji će se pokazati da li je ispravan ili ne. Vraćanjem sistema domaćin-gost gubimo kvalitet, jer stranci neće moći da nastupaju u ligaškom takmičenju. Razmišlja li neko o regionalnim ligama, drugoj ligi za žene, ko će to igrati kada se igrači budu selili u lige iznad usled smanjenja broja stranaca i kvalitetnih igrača. Bitan je klupski interes, i da njihovi timovi u kojim su zastupnici budu u što jačim finansijama. Imamo jednog člana UO koji priča o nekom švajcarskom sistemu. Koliko znam, mi smo kroz celu istoriju uspešnija reprezentacija od njih i smatram da ne treba od njih da se skupljaju ideje.
Prema njegovom mišljenju klubovi su ti koji prave igrače i šalju ih u svet, a ne savez.
–I dalje stojim iza toga da klubovi prave igrače a ne savez. Znaju to dobro i oni koji su u 20, 30 godina osvojili pregršt trofeja, a napravili su jednog igrača, eventualno dva. Za reprezentaciju uvek treba da igraju četiri najbolja, bez obzira na godine, a na savezu je da im obezbedi pripreme. Mi nemamo trenere, svi misle da su najbolji, a većina nema pojma.
Za predsednika STSS nema da kaže ništa ružno, šta više, misli da je tu samo postavljen zbog uspeha i imena, a da će o radu odlučivati drugi.
–Što se Lupuleskua lično tiče, ne zameram mu mnogo. Proveo je dosta godina u SAD i ne zna mnogo o aktuelnim dešavanjima u stonom tenisu u Srbiji. I dalje mislim da je Lupi tu navučen zbog imena i prezimena, te da se tu drugi ljudi mnogo više pitaju. Gledao sam intervju na RT Vojvodine i uši mi je zaparala priča o tome da je naš stonoteniski savez zvao američki, da bi on mogao da nastupi pod okriljem SAD. Naš savez, da je znao to, ne bi nikada pustio jednog takvog igrača. Mislim da nikada neki savez nije na taj način pustio igrača. Lupulesku je igrao za Ameriku i to je to, ne znam zašto je problem reći istinu. Nije nastupio samo na Olimpijadi, već je nastupio i na Svetskom prvenstvu 2006. godine. On je fenomenalan stonoteniser, znaju svi ko je on, i svi samo mogu da mu skinu kapu za karijeru. Zato mi je samo krivo kad beži od odgovornosti i krivi druge ljude za njegovu odluku da zbog novca ode i nastupa za drugu zemlju.
Smatra da je makar ime za poštovanje u stonom tenisu i da ukoliko je bio loš rukovodilac, priča ostane na tome.
–Nije mi jasno takođe činjenica da se nipodaštava svaki moj uspeh. U emisiji je Lupi naveden kao neko ko je uz Topića nastupio na pet OI. Napravio bih malu ispravku i spomenuo da je Topić nastupio na šest igara, a igrom slučaja sam i ja nastupio na pet. Sve nastupe pod zastavom Jugoslavije ili Srbije, dok je aktuelni predsednik na jednim nastupao pod zastavom SAD – završio je Karakašević.
