Foto: Starsport
Crvena zvezda i Partizan će u samo četiri dana odmeriti snage dva puta, a najbolji strelac je legendarni fudbaler crno-belih, Marko Valok, koji je mrežu tima iz Ljutice Bogdana zatresao čak 13 puta!
Rođen je u Surčinu 1927. godine, a sa 20 godina je počeo da igra za Partizan, i u njemu ostao sve do 1959 godine. Odigrao je neverovatnih 470 utakmica i postigao fantastičnih 411 golova, po čemu je na drugom mestu, odmah ispod Stejapana Bobeka sa 425. Osvojio je sa Partizanom jednu šampionsku titulu uz tri kupa.
Igračku karijeru je zbog vojnih obaveza morao da prekine u 32. godini kada je poslat u Burmu, gde je takođe ostavio veliki uticaj kao trener.
Jednom prilikom je, u razgovoru za Danas, otkrio da je uprkos rivalstvu u sjajnom odnosu sa Zvezdom zahvaljujući kojoj je uspeo da pronađe davno izgubljenog brata u Brazilu, gde je za crveno-bele čitavog leta 1954. igrao revijalne utakmice.
U leto 1954. krenuo sam sa Zvezdom na turneju po Brazilu. To danas ne može da se desi i mnogi verovatno sada ne mogu ni da pojme da sam ja tog leta nosio dres Zvezde, a na jesen ponovo igrao u Partizanu. To je bilo drugačije vreme. Znalo se da najbolji iz Partizana mogu da idu sa Zvezdom na turneju preko leta i obratno, to je bilo normalno. Želeo sam i da nađem davno izgubljenog brata Josipa u Sao Paolu i tu priliku mi je omogućila ta turneja. Moji roditelji su se početkom dvadesetih godina u nadi za boljim životom odselili u Sao Paolo. Međutim, predomislili su se posle nekoliko godina i vratili u Zemun. Josip je tada bio u ranim dvadesetim godinama i zaljubio se u Brazilku, pa je odlučio da ostane. On se javljao pismima, ali su ona prestala da dolaze početkom tridesetih godina. Majka mi je o najstarijem bratu stalno pričala, mada ja nisam bio ni rođen kad su bili u Brazilu. Potraga nije bila laka, pronašao sam staru porodičnu kuću, ali ne i njega. Na kraju je on mene našao. Video je u novinama da igraju Korintijans – Crvena zvezda, a da u jugoslovenskom klubu igra neki Valok, pa je odlučio da proveri da li smo familija. Pružili smo jedan drugom ruku kao potpuni stranci, ali smo se ubrzo i zagrlili kad smo shvatili da smo braća. Pričao mi je kakav mu je bio život tamo, obećavao da će se vratiti u Jugoslaviju, samo da pozavršava neke poslove, ali na kraju je ipak tamo ostao do smrti – ispričao je Valok u razgovoru za Danas.
Ostaće zauvek zapamćen po izuzetnoj ljubavi prema Partizanu, ali i poštovanju koje je imao prema večitom rivalu, u stilu pravih jugoslovenskih šmekera.
Idu navijači preko Terazija i na putu ka stadionu prolaze ispod mog balkona u Balkanskoj ulici. Sve vreme pevaju: „Bobek dribla volove, Valok daje golove.“ Ja onda izađem na prozor i viknem na njih: „Ne smete tako da pričate, sram vas bilo. Zvezdaši su naši prijatelji i kolege. Nemoj da sam vas čuo ponovo.“ Da bih bio siguran da neće dalje to da pevaju ja se odmah sjurim dole i zajedno sa njima idem do stadiona. Drago mi je što me Zvezda uvek zove na sve proslave i verujem da me veoma uvažavaju. Zvali su me kada su stadionu davali ime „Rajko Mitić“, zvali su me i kada je Šekularcu podizan spomenik. Potrebno je da Partizan i Crvena zvezda poštuju i neguju svoju tradiciji i prošlost, kao i aktuelne odnose, to ih i čini velikim klubovima. To su dve strane iste sjajne sportske medalje, ja to tako vidim – ispričao je za Danas.
