Zaboravili su pojedini rođendane, godišnjice… sve važne stvari za koje ih vezuje 6. novembar. Od 2018. godine Milan Pavkov je zauzeo mesta u srcu svih zvezdaša, koji su te noći na Marakani gledali kako pada Liverpul. Tim koji je samo nekoliko meseci kasnije igrao u finalu Lige šampiona, da bi je godinu dana nakon toga osvojio.
Remi protiv Napolija, a onda ubedljivi porazi od PSŽ-a i izabranika Jirgena Klopa u Engleskoj iznedrili su leglo komentara poput: “Na Marakani će biti 7:0”, “Samo da se ne obrukamo u našoj kući”, i ostali koji nisu ulivali ni mrvicu samopouzdanja ekipi Vladana Milojevića. Ipak, kako je osvanuo sada već čuveni 6. novembar sve je dobilo neki novi ton i euforiju koja nije viđena dugo u Beogradu.
“Neka bude što biti ne može” – bila je koreografija koju je više od 55.000 ljudi podiglo i složno počelo da veruje kako je taj dan zapisan u istoriju. Mogla je prečka Staridža da pomuti um svima koji su verovali, ali je onda Milan Pavkov odlučio da zauvek zapiše ime u zidove Marakane.
Foto: Telegraf
Marko Marin je naciljao momka iz Begeča, on je nebeskim skokom nadvisio sve svoje čuvare i zatresao mrežu za potpuni delirijum u Ljutice Bogdana. Mnogi nisu verovali šta se dešava, niko sem momaka koji su hteli da ovaj dan večno pamte. Samo nekoliko minuta kasnije oslobodio se Zvezdin napadač svog čuvara, gađao raketnim udarcem u gol Liverpula, te savladao tada već indisponiranog Alisona. Oni koji nisu bili u prilici da gledaju utakmicu preko televizora ili uživo, nisu mogli da poveruju aplikacijama koje obaveštavaju o promeni rezultata. Jednostavno je bilo nezamislivo da Crvena zvezda protiv Liverpula u samo pola sata učini da se engleski tim oseća kao jedan od timova iz srpskog šampionata.
Klop je ubacio sve raspoložive snage, ali protiv 12 fudbalera na terenu se nije moglo. I da, nije čudno kad se kaže da su navijači nekada stvarno taj dodatni igrač. Te noći činilo se kao da je 60.000 ljudi učinilo da se Englezi osećaju da igraju protiv 20 igrača Crvene zvezde. Ostavili su srce na terenu izabranici Vladana Milojevića i uspeli da zauvek svoja imena stave u crveno-belu istoriju. I dan danas se priča o velikom podvigu “malog kluba, nekada velikana” nad silnim Liverpulom, i baš zbog toga tinja nada da će šest godina kasnije neko uskočiti u kopačke Milana Pavkova i imati pesmu od severne tribine posle Barselone.
Foto: BBC
Da ste pitali navijače početkom sezone verovatno bi to bio Bruno Duarte. Postizao je pogotke iz utakmice u utakmicu i nagoveštavao da bi Zvezda vrlo brzo mogla da zaboravi na fudbalere poput Boaćija i Bena. Ipak, Endiaje je podsetio zašto je gol mašina od dolaska Vladana Milojevića i započeo sjajni golgeterski niz. Kruna ove sezone je za Senegalca sigurno bio večiti derbi i tri komada crno-belima, koji su klub iz Humske naterali na dugo čekani remont.
Pogodio je i u poslednjem duelu Lige šampiona, kada je u Monaku bio precizan sa bele tačke. Nisu se proslavili Zvezdini fudbaleri u Kneževini, te će upravo zbog toga protiv Barselone imati motiv više da se iskupe za nešto slabija izdanja u najelitnijem evropskom takmičenju. Protivnik je u ovom trenutku najbolji tim na svetu, Flikov tim je u prethodne dve nedelje “tukao” Bajern iz Minhena 4:1, da bi u vikendu za nama počistio Real iz Madrida na sred Santijago Bernabeua. Mnogi bi rekli da oni nemaju to što ima Zvezda, a na navijačima i huku sa tribina je da urade ono što su učinili samo šest godina ranije. Endiaje bi mogao da bude novi Pavkov, ali ne bi se bunio da bude bilo ko od njegovih saigrača, samo da Crvena zvezda iznenadi katalonskog velikana i priredi još jednu noć za pamćenje Delijama.