Nigde ne bi bilo lepše nego na Enfildu…
Bilo je davno kada je Crvena zvezda učila Liverpul fudbalu na Enfildu, o čemu ste mogli da se podsetite u prelepom tekstu Predraga Dučića. Liverpul je tada stavio prst na čelo i posle Miljanove doktorske disertacije, pristao da se otvori prema svetu i da nauči od boljih. Posle toga je na Enfildu porasla dinastija koja će tri puta puta u pet godina baciti Evropu pod noge. A moralo je da se počne od nečega…
Kao desetak godina ranije kada je tri nivoa ispod zemlje u lagumima liverpulskog podzemlja počela da se rađa pop dinastija. Trebalo je skoro 300 svirki tadašnjim Bitlsima u Kavern klubu od 1961. do 1963. da bi se pročulo za njih. Da izađu iz tog podzemlja u kojem su svirali i porađali istoriju. Da za njih posle Liverpula čuje i ostatak Ostrva, a zatim i ceo svet. I tako je počela dinastija najslavnijih Buba.
Crvena zvezda danas u Liverpulu nema iluzije o početku neke nove dinastije. Ova današnja generacija po kvalitetu ne pripada nekim slavnim prošlima, ali po hrabrosti i odlučnosti koje je do sada prikazivala, može se nazvati najboljom koja je igrala fudbal posle Barija. Uostalom, jedino je Milojevićeva Zvezda napravila taj rezultat o kojem su sanjale neke prethodne za minulih skoro 30 godina. To im stoji upisano za vjek i vejkova. Njegovo veličanstvo rezultat.
Ali skoro dva meseca su prošla od one istorijske noći u Salcburgu. Dovoljno da se šampanjac ispije, da se mamurluk izbije, da se strast ohladi. I da se počne nešto novo.
Navijačima uvek treba dati da sanjaju nešto novo. Podići lestvicu da priželjkuju sve veće i veće skalpove. Posle ulaska u Ligu šampiona i grupe sa tri aždaje u koju je sudbina smestila Zvezdu, samo se šaputalo šta to može da bude sledeći cilj. Od čega početi? Šta sanjati?
Skromna, da ne kažemo šićardžijska računica da treba postići gol i osvojiti bod, nije ambicija za klub Zvezdinog renomea. Iako je grupa takva kakva je, Zvezda mora da stremi većim ciljevima i podvizima. Bod i gol ne spadaju u te visine.
Zvezdi je potrebno neko novo čudo. Neka nova šibica koja će zapaliti armiju navijača, neki novi Salcburg koji će raspaliti maštu. Učiniti današnjicu i sutrašnjicu lepšom za običnog čoveka. Onog koji „zapali“ iz Niša, Subotice, Republike Srpske ili Crne Gore na Marakanu, ili na gostovanje. Ostavi poslednji dinar i ne misli o računima i obavezama. On ta dva dana živi lepše i bolje. Kao o temi od životne važnosti, prepričava gol Bena, šansu Srnića, dribling Marina ili klizeći Jovičića. I živi u nekoj nadrealnoj stvarnosti koju režira Crvena zvezda.
Fudbaleri i Vladan Milojević nekim nadrealnim izdanjem moraju da streme ka tome i da to omoguće. Da li će to biti pobeda nad Napolijem, neki revanš PSŽ-u ili neko herojstvo u Liverpulu – nije bitno. Neki novi početak je potreban.
A nekako uz Zvezdu bi najviše išlo da to bude protiv Liverpula. Kluba sa kojim je veže ta Miljanova doktorska disertacija, crvena boja, navijačka religija i fantazija da se nemoguće učini mogućim.
Ova generacija ima to nešto u sebi zbog čega ni posle šest primljenih golova u Parizu nije izgubila poverenje. Zasluženo. Ima veliko srce, ali i stil, identitet i plan. Kad god bi joj se desilo nešto loše, usledilo bi nešto bolje. Izgubi nesrećno od Arsenala, ode u goste i osvoji bod, a prečka spreči ekranizaciju bajke o Savićima. Razočara protiv Trnave, pa izađe sa nožem u zubima protiv te iste Trnave, vrati im batine milo za drago i pobedi ih. Krvari 150 minuta protiv Salcburga, a onda ga blickrigom baci u nokaut.
Milojevićeva Zvezda ima to nešto u sebi. Samo je pitanje koliko još veruje u sebe da se lestvica može podići.
Jirgen Klop je juče vrlo iskreno i lepo pričao o Zvezdi. On ne ume da folira. Vidite to po njegovim gestovima i rečima. Bez imalo zadrške je rekao da je Crvena zvezda napravila problem Napoliju i Pari Sen Žermenu. Ovo prvo svakako, ali ovo drugo?! Šta je to on dođavola video u onom debaklu?
Kasnije se malo ispravio dok je hvalio Zvezdinu defanzivu i kameleonsku sposobnost transformacije da se iz viktorije, koju igra pred golom Surduličana, Vranjanaca i ostalih liliputanaca srpskog fudbala, za par dana pretvori u defanzivni blok koje je đavolski teško probiti u Evropi. Onako iskreno je postavio polupitanje u pres sali šta bi bilo da je Zvezda u Parizu povela u 20. minutu? Delovao je kao da zna nešto više od ostalih i da vidi dalje. Zato je on Jirgen Klop i zato je tu gde jeste. Nešto vidi što drugi ne vide.
Pitao se i koja je to snaga bila u crveno-belima u Salcburgu na 2:0 i dva puta ponovio kakvo je to slavlje bilo u smislu adrenalinske bombe. Čak se i preporučio da savetuje Milojevića i rekao da bi on igračima pred Enfild vratio u glavama film sa Red Bul Arene. To je Klop. Harizmatičan tip, otvoren, pozitivan. Bez lažnih komplimenata i kurtoazije.
A ako on već vidi sve te Zvezdine kvalitete pred meč u kojem je sve osim ubedljive pobede njegovog tima nedopustiv ishod za širu fudbalsku javnost, zašto onda mnogo više ne bi verovali u svlačionici Vladana Milojevića?
Kako je i Liverpul u Istanbulu pravio ono čudo? Kako se ta ista Zvezda digla iz pepela u Salcburgu?
Čuda su moguća. Ona dižu lestvicu. Pre samo godinu i kusur dana je bilo neočekivano proći Spartu iz Paraga?! Pa je bilo čudo eliminisati sjajni Krasnodar. Pa još veće odigrati nerešeno sa Arsenalom u Londonu! Pa proći grupu za evropsko proleće! Pa se onako potući sa CSKA…
I tako to ide sa ovom Zvezdom. Neko novo čudo joj je potrebno. Mora se početi od nečega. Možda baš od ovog Liverpula večeras. Na kultnom Enfildu. Pa kad je mogao Hadersfild da u 90 minuta ne položi oružje, možda bi mogla i Zvezda.
Jedan od lepših slogana Zvezdinog Severa je „igraj i bori se“. Toga nije bilo mnogo u Parizu, a moglo bi da se vrati u Liverpulu.
Zato Zvezdo, „Let it be“. Ne bi bilo lepše nigde nego na Enfildu.
LAJKUJTE NAŠU STRANICU I PRATITE VESTI IZ SVETA SPORTA!
