Foto: Starsport
Nema sumnje da je talentovani Lazar Jovanović (17) budućnost srpskog fudbala, a prvenac za seniorski tim Vojvodine i to u nadoknadi za osvajanje tri boda, svakako potvrđuje tu tezu. Otac mu je Milan Lane Jovanović, ali Lazar želi da izgradi svoje ime u svetu fudbala.
– Pamtiću ovaj gol do kraja života. Nema sumnje da mi je jedan od najdražih u mojoj, do sada, skromnoj karijeri. Postigao sam ga u 96. minutu i bio je pobednički – počeo je Jovanović.
Samouvereno će sedamnaestogodišnjak da je šansu zaradio vrednim radom.
– Bio sam siguran da ću zaraditi šansu u drugom delu sezone. Odradio sam dobre pripreme, vredno trenirao, te na kraju krajeva bio u odličnoj formi.
Nema treme kod Lazara.
– Svi me pitaju za tremu i svima isto kažem – ne poznajem je. Kad igram – isključim se i razmišljam samo o terenu. Tako je bilo i kad sam debitovao u seniorskom fudbalu, u meču protiv Zvezde.
Fudbal je u kući Jovanovića porodično nasleđe.
– Prva igračka mi je bila lopta, a otac mi je fudbaler, tako da je moglo da se nasluti u kom ću se sportu pronaći. Doduše, moj fudbalski put je krenuo spontano, i bez pritiska. Prve fudbalske korake sam napravio u akademiji Anderlehta, kada mi je otac tamo nastupao. Nakon dve godine u Belgiji, vratili smo se u Srbiju i onda je to dobilo neku mnogo ozbiljniju konotaciju, kada su ljudi uvideli da sam talentovan.
Gol mu je prvi čestitao upravo Lane.
– Prvi mi je čestitao na golu i poželeo da ih bude što više u nastavku moje karijere. Bio je zadovoljan mojim nastupom protiv Voždovca. Često pričamo o fudbalu i uglavnom je kritičan, mnogo više nego pozitivan. Svestan sam da je to za moje dobro, tako da sve te savete upijam. Dosta utiče na mene u svakom segmentu života i sve što mi kaže – slušam.
A šta mu najviše zamera?
– Kad izgubim posed. Smatra da kad je lopta kod mene, ne smem da je izgubim, već da moram da uradim nešto korisno sa njom. Šta god, makar i najjednostavniji pas, samo da je ne izgubim.
Priznaje i dalje da je „Lanetov sin“, ali veruje da će se trudom i radom to brzo promeniti.
– Priče naravno ima, ali meni to ne predstavlja problem, već mi daje vetar u leđa da se dokazujem. Tek sam počeo da gradim ime, i još uvek me svi gledaju kao Lanetovog sina. Znam da je dugačak put do toga da me gledaju kao Lazara Jovanovića, ali spreman sam da se trudom izborim za to.
U budućnosti sebe vidi u Seriji A.
– Inter ili Milan, tu vidim sebe i tu želim da igram u nastavku karijere. Naravno, najveći fudbalski san mi je da osvojim Ligu šampiona, kao i da se sa reprezentacijom domognem nekog trofeja. Zašto da ne i Mundijala?
Sanja Lazar dres Srbije, a ujedno i ističe prognozu za Evropsko prvenstvo koje sledi u junu.
– Vidim sebe jednog dana u A timu, to mi je san. Trudim se da ga ostvarim. Što se tiče naše reprezentacije trenutno, mislim da je u pitanju sjajna generacija i da možemo mnogo na prvenstvu. Imamo igrače poput Vlahovića, Tadića, Mitrovića, Milinković-Savića koji su vrhunski. Treba tu i sreće, ali mislim da uz dobru igru možemo mnogo.
Uz oca, uzor mu je i Nejmar.
– Uz tatu koji mi je najveći uzor, od svakog igrača uzimam nešto u čemu je najbolji. Meni lično je omiljen Nejmar, te se trudim da od njega pokupim stil igre i sam način igranja, da što više budem sličan njemu, dok gledam da se ugledam na Ronaldovu posvećenost i profesionalizam. Tako od svih igrača želim da uzmem nešto najbolje i napravim što bolju verziju sebe – završio je Jovanović.
